„Nek ide Vučić na Kosovo, potrebniji je tamo“: Kokanović za Danas o razgovoru predsednika i direktora Rio Tinta sa građanima

Aleksandar Vučić je „zapretio“ predstavnicima Rio Tinta da se spreme da odgovore na teška pitanja. Zlatko Kokanović navodi da je to pokazatelj da on želi da glumi dobrog domaćina u svojoj kući, a da on to naravno nije.

„Hoće da se pokaže kod naroda da je on taj koga se svi boje, da je on autoritet i da će oni njega da slučaju, a videlo se iz priloženog da svi ljudi koji su postavili ključna pitanja što se tiče rudnika, ekologije i zaštite životne sredine da nisu dobili nikakve odgovore“, ukazuje Kokanović.

Građani su na svoja pitanja dobijali odgovore poput „Ako se dogodi incident priznaćemo krivicu“, naš sagovornik ističe da njima ništa ne znači to priznanje krivice.

„To je kao kada bi neko pogazio čoveka i izvinio se zbog toga. Imali smo sa njima pre četiri godine takve slične razgovore i nikada nismo dobili konkretne odgovore, a znamo iz istorijata kompanije kako se oni ponašaju u celom svetu“, kaže Kokanović.

„Rio Tinto obećava kule i gradove“

Direktor kompanije Rio Tinto Jakob Straushol je izneo niz obećanja građanima, što Kokanović smatra da je uobičajeno, da oni obećavaju „kule i gradove“.

„Jedno su obećanja, a drugo je činjenično stanje na terenu. Na Madagaskaru su zatrovali vode, uništili su 24 od 26 vrsta riba, gde je narod bukvalno od toga živeo i to im je bio jedini život prihoda, izazvali su građanski rat u Portugalu, ne možemo ništa da im verujemo, imamo i presudu njihovu gde su priznali da su učestvovali u mitu i korupciji“, objašnjava Kokanović.

Ovo prisustvo Straushola predstavlja njihov pokušaj da se prikažu kao otvoreni i transparentni, objašnjava naš sagovornik, ali nikada ne daju konkretan odgovor.

„Nisu rekli ko je odgovoran za prosipanje rudarskog otpada na gradsku deponiju koja nije registrovana za to. Nismo dobili ključni odgovor, niti šta se dešava sa bušotinama koje cure. Imamo krivične prijave koje su pre tri godina donešene, a tužilaštvo nije dalo nalog MUP-u da prikuplja dokumentaciju u vezi toga, imamo dokumente koje je tadašnja direktorka Madni Filenson potpisala za odštetu od izlivanja bušotina što usevi ne rastu“, navodi Kokanović.

Naglašava da ni dan danas nije pokrenut postupak po tome, da ni sama kompanija ništa nije uradila, te da kad god objave fotografije te parcele oni odgovaraju sa demantijima.

„Naši naučnici su izvršili analizu vode Jadra na ušću sa Drinom, gde su povećane koncentracije litijuma, bora i arsena, a uzvodno od istražnog polja te koncentracije su u dozvoljenim normama“, ukazuje Kokanović.

Građani se više žalili na puteve nego na iskopavanje litijuma

S obzirom na to da Rio Tinto i iskopavanje litijuma nisu bili jedina tema tokom Vučićevog razvovora sa građanima, već su se mnogi žalili na probleme, poput loših i neasfaltiranih puteva, Kokanović smatra da među njima ima dosta ljudi koji su došli kontrolisano, od strane vladajuće stranke, ali i onih koji nemaju osnovne uslove za život.

„Nažalost živimo u 21. veku a ljudi nemaju osnovne elementarne uslove za život, a u to spadaju putna mreža, struja, internet, voda. To je pokazatelj u kakvom sistemu živimo, a oni pričaju o nekom prosperitetu, budućnosti, letećim automobilima, litijumskim baterijama, dok ljudi nemaju osnovna sredstva za život, to je pokazatelj njegove vladavine“, ističe Kokanović.

Objašnjava da takvi problemi treba da se rešavaju u okviru mesne zajednice i lokalne samouprave, a ne da Vučić „glumi Deda Mraza“.

„Kad im uradi tu ulicu, oni kažu da im je to eto predsednik odradio, kupio ih je za ceo život. Imate često izjave penzionera da im je on povećao penziju i tako se popišaju na svojih 40 godina radnog staža“, objašnjava Kokanović.

Skretanje pažnje sa Kosova i Metohije

Ipak, Vučićev boravak u Loznici vidi kao skretanje pažnje i teme sa Kosova i Metohije.

„Treba postaviti pitanje koliko se porodica sa Kosova za ovih sedam dana iselilo sa Kosova. Potrebniji je tim ljudima dole, da ode na Kosovo, da sedne i da zaštiti te napaćene ljude“, naglašava Kokanović.

Vučić treba da ode i u Bor, kako smatra naš sagovornik, jer se tamo trenutno dešava „katastrofa“.

„Ima ovaj tim koji je napravio sa Lončarom, da utvrde činjenično stanje na terenu šta su Kinezi uradili za ovih par godina. Znamo da je svaki građanin Bora oboleo od karcinoma raznih oblika i da se Kinezi tako bahato ponašaju. U Majdanpeku je dao 330 hektara šumskog zemljišta Zi Đinu. To nema nigde na svetu da mi stojimo kao za švedskim stolom, šta se kome svidi da uzima bez konverzije na nadoknadu“, zaključuje Kokanović.

Šest obećanja direktora Rio Tinta

Prvo obećanje odnosi se na to da će lično voditi računa i pozivati na odgovornost svakog rukovodioca kompanije Rio Tinto, svakog menadžera, zaposlenog ili izvođača radova na projektu Jadar koji će učestvovati u izgradnji i radu modernog podzemnog rudnika koji je bezbedan za sve stanovnike Srbije i životnu sredinu, istakao je Štausholm.

Drugo obećanje, dodao je, odnosi se na to da će hiljade zaposlenih u kompaniji „Rio Tinto“ koji budu učestvovali u radu rudnika živeti u lokalnoj zajednici, jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu, udisati lokalni vazduh i poštovati lokalnu zajednicu.

Treće obećanje koje je naveo je da se raduju i podržavaju nadzor njihovih aktivnosti od strane lokalne zajednice u vezi sa svim aspektima razvoja, izgradnje i rada rudnika i to sve počevši od ovog trenutka.

Četvrto obećanje se odnosi na to da će tim Rio Tinta u Srbiji otvoreno i iskreno razgovarati sa svima i da će biti tu da čuju sve brige i nedoumice i da ponude precizne odgovore zasnovane na činjenicama.

„Peto, obećavam vam da ćemo, kada pogrešimo, priznati tu grešku, ispraviti je, naučiti iz nje i nećemo je ponavljati“, dodaje direktor „Rio Tinta“.

Šesto obećanje, zaključio je, jeste da tim „Rio Tinta“ u Srbiji nikada neće prestati da radi na tome da zadobija i zadrži poverenje građana.

“Niko od vas, ni vaši potomci, ne sme da živi u strahu da će podzemni rudnik biti štetan“, istakao je Štausholm.