Šta se desilo sa 10 hitnih Vučićevih mera nakon Ribnikara: Koje su realizovane, koje su na čekanju, a od kojih se odustalo?

Istraživanje Danasa pokazalo je da je realizacija najavljenih mera poprilično simetrična – trećina je već ispunjena, na drugoj trećini se radi, dok se od trećeg dela naizgled odustalo.

Navedene mere najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na konferenciji u Predsedništvu Srbije, Vučić je neposredno nakon ubistava u školi Vladislav Ribnikar, naglasio deset poteza koje će država povući kako se ništa slično ne bi ponovilo.

Bez novih dozvola za oružje

Neke mere su delovale smisleno u tom trenutku. Neke ohrabrujuće. Neke su i na prvo slušanje zvučale neostvarivo.

Prve četiri mere direktno su se ticale kontrole naoružanja i podrazumevale su moratorijum od dve godine na izdavanje novih dozvola za držanje oružja, ali i reviziju svih do sada izdatih. Takođe, mere su najavljivale i kontrolu da li vlasnici oružja isto drže u skladu sa zakonom, ali i kontrolu zakonitosti rada streljana.

Danas je za potrebe ovog teksta tražio informacije od Ministarstva unutrašnjih poslova oko toga šta je od mera realizovano, ali odgovori do zaključenja ovog izdanja nisu stigli.

Advokat Miroslav Živković koji je u javnosti istupao kao predstavnik vlasnika legalnog naoružanja napominje da je moratorijum na izdavanje novih dozvola stupio na snagu, te da od maja meseca nije izdata nijedna nova dozvola za držanje ili nošenje oružja.

– Od maja meseca nijedno novo oružje nije prodato, što najviše pogađa trgovce koji, iako ni za šta nisu krivi, ne mogu da prodaju robu koju su kupili, kaže Živković.
On ističe da se u najskorijem periodu očekuje primena i drugih najavljenih mera, poput revizija dozvola i kontrola držanja naoružanja.

– Za sve te stvari već postoji zakonski osnov, tako da nije bilo potrebno menjati zakone da bi se to izvelo. Generalno, te stvari se već kontrolišu tako da je ovo više teatralan potez, kako bi se pokazalo da država radi ono što je najavljeno. Isto tako, sproveli su i kontrole streljana, ali su one i onako bile pod nadzorom, kaže Živković.

Među merama koju Vučić nije najavio bila je akcija dobrovoljnog predavanja nelegalnog oružja bez krivičnih sankcija. Prema podacima MUP-a od 8. maja do 30. juna policiji je predato više od 100.000 komada oružja i eksplozivnih naprava.

Mera koju jeste najavio predsednik, odnosila se na propisivanje krivične odgovornosti licima koji maloletnicima dozvole da dođu u posed oružja. Kako MUP, ali ni Ministarstvo pravde nisu odgovorili na pitanja Danasa nije bilo moguće utvrditi da li se radi na izmenama Krivičnog zakonika kako bi se unela ova odredba.

Novine u kojima nema ničega novog

Nezavisno od oružja, predsednik Republike najavio je niz mera koje su se ticale bezbednosti u školama. Najkontroverznija, predviđala je da se svi učenici srednjih škola na pola godine testiraju na prisustvo nakrotika u krvi. Ipak, svega nekoliko dana kasnije, stekao se utisak da se od ove mere odustalo.

Naime, gostujući na RTS-u, ministarka zdravlja Danica Grujičić je istakla da je testiranje potrebno, ali da je pitanje da li bi to prihvatili roditelji, te da bi to predstavljao dodatan trošak. Ministarka je rekla da je potrebno da se struka pozabavi tim pitanjem, a da li su to i učinili nismo uspeli da saznamo imajući u vidu da nam Ministarstvo zdravlja nije odgovorilo na postavljena pitanja.

Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije napominje da nema nikakvih informacija da se radi bilo šta na uvođenju navedenih testova. Izuzev skorašnjih smernica koje je ministarstvo poslalo školama, dodaje on, malo je ikakvih novina.

– Ako te smernice uopšte mogu da se nazovu novinama, pošto u njima ničega novog nema. Svi ciljevi u njima definisani već se nalaze u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja. Da su ti postojeći alati mogli da daju rezultat, već bi ga dali, napominje Kokot.

On podseća da je krajem prošle godine, a nakon slučaja nastavnice u Trsteniku kojoj je đak izmakao stolicu, počeo rad na izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja, ali da nije jasno dokle se sa tim procesom stiglo.

– Mi smo imali sastanak početkom juna i rečeno je da će neke sugestije sindikata biti uvedene u nacrt zakona. Međutim, nacrt još uvek nismo videli, ističe Kokot.

Za razliku od testiranja đaka na prisustvo narkotika, mera koja predviđa formiranje vladinog Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja je ispunjena. Nedelju dana nakon zločina, Vlada je formirala ovo telo, a osim predstavnika različitih državnih institucija u njemu se nalaze i predstavnici pojedinih sindikata i udruženja.

Tatjana Macura, predsednica udruženja Mame su zakon ističe da su do sada održane tri sednice saveta, te da je prijatno iznenađena njegovim radom. Kako napominje, na prve dve sednice članovi saveta su iznosili predloge oko toga kako popraviti situaciju i analizirali predlog izmena i dopuna zakona koji se odnose na obrazovanje, dok su na trećem analizirali rezultate platforme „Čuvam te“, koja je od 19. maja otvorena za sve koji žele pod imenom I prezimenom ili anonimno da prijave nasilje. Ona dodaje da su nadležna ministarstva ostavila prostor članovima Saveta da dostave komentare na predloge izmena zakona Ministarstvu prosvete i da je to sve do treće sednice završeno i da očekuje da uskoro budu upućeni u skupštinsku proceduru.

Kontrolisanje interneta i mediji van kontrole

Dodatna mera koju je najavio Vučić odnosila se i na zabrane pristupa sajtovima na „dark netu“. U tu svrhu Ministarstvo informisanja i telekomunikacija formiralo je radnu grupu za bezbednost dece na internetu. Kako je preneo Insajder, radna grupa je završila izveštaj i dostavila ga Vladi Srbije i Savetu za sprečavanje vršnjačkog nasilja. Ipak, član ove grupe Igor Jurić naglasio je da se odustalo od uvođenja zabrane pristupima sajtovima dark neta.

Danilo Krivokapić iz SHARE fondacije pohvaljuje ovakvu odluku radne grupe, ističući da država teško da može da ima tehničke mogućnosti da kontroliše pristup dark netu.

– U izveštaju radne grupe, koliko sam informisan, fokus je stavljen na roditeljski nadzor ponašanja dece na internetu, što meni svakako deluje kao logičnije rešenje, nego da se ide u nekakvo državno ograničenje kontrole protoka informacija na internetu, navodi Krivokapić.

Kada smo kod Ministarstva informisanja, koje takođe nije odgovorilo Danasu, jedna od najavljenih mera je i sankcionisanje pružalaca medijskih usluga koji promovišu nasilje. I iako je u toku rad na izmenama dva medijska zakona, mediski stručnjak Nedim Sejdinović napominje da nikakava izmena propisa neće uvesti red u ovu oblast.

– Regulatorno telo za elektronske medije i sada ima mogućnost sankcionisanja medija koji promovišu nasilje, ali to ne čini. U tom smislu, sve i da se povećaju nadležnosti kontrolnog tela, to telo ih neće koristiti. Ovde je problem političke volje, a ne loših zakonskih rešenja, izričit je Sejdinović.

Najzad, jedna od najkontroverznijih mera odnosila se i na mogućnost da se krivična odgovornost spusti sa postojećih 14 na 12 godina starosti. Povod za ovaj Vučićev predlog, svakako je činjenica da je učinilac krivičnog dela u školi „Vladislav Ribnikar“ u trenutku dela imao manje od 14 godine, zbog čega ne može krivično odgovarati. Ipak, od ove mere koju su kritikovali brojni pravnici se, po svemu sudeći, odustalo. Umesto toga, počelo je da se radi na izmenama Zakona o zaštiti lica sa posebnim smetnjama. Odredba nacrta koja je izazvala najviše pažnje u medijima svakako je ona koja predviđa da period boravka deteta u psihijatrijskoj ustanovi može da bude vremenski neograničen.