Vučić ne treba da bude na čelu Biroa za službe bezbednosti

On je istakao da iako Srbija trenutno ima tri zakona koji regulišu ovu oblast, ali da postoji čitav niz neusklađenosti, kao i da su glavni problemi izostanak reforme službi bezbednosti, njihova kontrola i nadzor.

– Kontrola službi bezbednosti u Srbiji nije dostigla punu efektivnost, ali to nije samo problem Srbije. Takođe, gubi se iz vida uloga civilnih nalogodavaca u određenom ponašanju službi, jer šta je predsednik vlade ili predsednik – rekao je Hadžić i istakao da je problem i ratno nasleđe i otvaranje dosijea, koje do danas nije urađeno. Prema njegovim rečima, u Srbiji nije konsolidovan demokratski poredak, a „moć ne stanuje u sistemu državnih institucija“.

Bivši direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) Svetko Kovač ocenio je da je dosadašnji zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti prevaziđen i da ne treba da postoji, nego da se ta pitanja moraju regulisati novim zakonom o službama bezbednosti. Kovač je podsetio da su, na osnovu člana 22. dosadašnjeg Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti iz 2007. godine, dve vojne službe bezbednosti donele zakone kojima je regulisan njihov rad, dok BIA to još nije učinila.

– Postoji potreba da BIA donese svoj zakon, a ako ga već donosi, onda je sasvim prirodno da to bude deo zajedničkog zakona o službame bezbednosti Srbije, istakao je Kovač i naglasio da je BIA u dužem periodu zapostavljala obaveštajni rad, koji je bio „simboličan u odnosu na kontraobaveštajni“, pa zato postoji i potreba da se ta komponenta unapredi i formira nova obaveštajna služba, sastavljena od Vojnoobaveštajne agencije (VOA) i obaveštajnog sektora BIA.

– I da onda BIA ostane civilna kontraobaveštajna služba, a VOA da ostane vojna bezbednosna i kontraobaveštajna služba, i to rešenje je možda čak najbolja varijanta, dodao je Kovač i upozorio da je mana tog rešenja što je ono mnogo skuplje i bilo bi sporije za uspostavljanje.

Modelom zakona predviđeno je i osnivanje Tehničkog operativnog centra (TOC), koji bi pružao usluge tajnog nadzora elektronskih komunikacija i za vojne službe, ali i za policiju.

– Stručnjaci za telekomunikacije su nas uverili da nema načina da se „provali“ identitet lica koje je na merama kontrole komunikacija – rekao je Bogoljub Milosavljević, profesor univerziteta Union i član Upravnog odbora BCBP.

Model zakona izrađen je uz podršku Misije OEBS u Beogradu.

Milosavljević: Operativna nezavisnost službe od vlasti

Bogoljub Milosavljević, profesor univerziteta Union, istakao je da je cilj predloženog zakonskog modela da se, umesto tri zakona, sva normativna rešenja vezana za službe bezbednosti objedine u jedan.
– Jedan umesto tri zakona je mnogo jednostavnije pravno rešenje i za organe koji vrše konstrolu nad službama, da lakše ostvaruju nadzor, rekao je Milosavljević i naglasio da predlažu da se Vojno-bezbednosna agencija (VBA) i Vojno-obaveštajna agencija (VOA) objedine u jednu agenciju – Vojnu obaveštajno-bezbednosnu agenciju (VOBA).
– Pokušali smo da obezbedimo njenu operativnu nezavisnost od vlasti – rekao je Milosavljević.