Vučić plasira afere tabloidima

Predrag Popović, zamenik glavnog urednika magazina Tabloid i bivši Vučićev saradnik u tabloidu Pravda, kaže da Vučić medije, otkad je došao na vlast, zloupotrebljava na isti način, dok ih poslednjih meseci koristi i za „brakorazvodnu parnicu“ sa „nekada značajnim ortacima“.

– Vučiću nije dovoljna kontrola institucija, zato vlada preko medija, koje je pretvorio u lične, porodične i stranačke biltene. U njima objavljuje optužnice, najavljuje hapšenja, hapsi, sudi i presuđuje. Istovremeno, medije koristi i za zaštitu sebe, članova svoje porodice i lojalnih kumova i saradnika od odgovornosti za učešće u brojnim kriminalnim i koruptivnim aferama. Nije mu bilo dovoljno da, recimo, Veljka Belivuka prikaže kao kriminalca i monstruoznog ubicu, već je pokušao da ga dovede u vezu s opozicionim političarima. Kad bi mogao i smeo, Vučić bi i aktere afere, koja je otvorena Pandorinim papirima, ministre Sinišu Malog i Novicu Tončeva, plus kuma Nikolu Petrovića, pripisao Draganu Đilasu. Iako ga istina ne obavezuje, zna da bi to bilo previše, morao je da se zadovolji plasiranjem besmislenog spina s takozvanim Veritas papirima. Tu treba razumeti Vučića. On ne može da veruje da Đilas pozajmljuje novac svojim prijateljima. Vučić nema prijatelje, zato te pozajmice smatra teškim prestupom, kaže Popović.

Kako navodi, široka je lepeza ciljeva koju vlast ostvaruje na taj način, od prezentacije moći, zastrašivanja i progona političkih protivnika, nepodobnih novinara i kritičara režima, do „čistki u svom interesnom udruženju“.

– Već godinu dana traje proces diferencijacije naprednjaka od ministra Nebojše Stefanovića. Vučić je vođenje hajke prepustio Aleksandru Papiću, koji je Stefanoviću bio ono što je Vučić bio Šešelju. Sve što je radio Stefanović, radio je i Papić. Sad, da bi otkupio greh, Papić novom šefu dokazuje lojalnost svakodnevnim provlačenjem Stefanovića kroz blato Objektiva. Vučiću je to korisno jer zastrašuje naprednjake koje je Stefanović zadužio, a javnost ima priliku da vidi ko su i kakvi su ljudi koji vode državu. Normalnim građanima ne ostaje drugo, nego da navijaju za obe zaraćene strane, neka jedni drugima nanesu što teže političke povrede, dodaje Popović.

On tvrdi da se „afere“ kreativno i „vredno“izmišljaju na dnevnom nivou, a da urednici medija bliskih režimu „ne dozvoljavaju da činjenice utiču na njihove tekstove i televizijske priloge“.

– Šire političku patologiju, kojom je Vučić zarazio Srbiju. Naročito se ističu u podeli društva i proizvodnji neprijatelja, koji rade o glavi njihovom glavnom uredniku Vučiću, Sudeći po naslovnim stranama naprednjačkih biltena, Vučić je preživeo 8.998 nepostojećih atentata, koje su na njega pripremali agenti SAS-a, albanski teroristi, mudžahedini, zli tajkuni poput Miroslava Miškovića, kriminalci Luka Bojović i Radoje Zvicer, razni opozicionari i ko sve ne. Vučićevi urednici znaju šta rade. Setimo se, Milan Lađević je bio glavni urednik Kurira, koji je vodio kampanju „Izvini Srbijo“, u kojoj je opisano kako je Vučić vršio pritisak na medije. I Dragan J. Vučićević se isticao u objavljivanju istine o Vučiću, pre nego što se promenio. Svi će oni da se opet promene, samo da ne bude kasno, i za njih, ali i za normalniji deo Srbije, koji sad truju, zaključuje Popović.

Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić napominje da tabloidi nisu naš izum, ali da ne zna za primere gde su toliko u službi održavanja režima a protiv opozicije, „a svi tako potčinjeni jednom centru moći“.

– Aleksandar Vučić i njegova ekipa kontrolišu većinu medija, ako se mogu više nazivati medijima, posebno tabloidi, koji su nekakav pandurski odsek za blaćenje, vređanje i kriminalizovanje svih oponenata i kritičara režima. Te razne varijante jednog te istog biltena SNS-a i ti razni „didžejevi“ služe za plasiranje laži i obmanjivanje građana, a istovremeno za opominjanje a potom i medijsko batinjanje nepodobnih. I toliko su u poslednjoj deceniji zagadili naše društvo i obesmislili profesiju da će nam trebati godine da se oporavimo, mišljenja je Bodrožić.

Olivera Milošević, potpredsednica UNS-a, napominje da tabloidi kao produžena ruka vlasti, svoju ulogu i ne prikrivaju.

– Oni vode otvoreni rat protiv kolega i svih koji nešto napišu ili izgovore kritički na račun vladajuće garniture. Fabrikovanjem neke nove paralelne „istine“ obesmišljava se svako istraživanje koje ovoj vlasti ne ide u prilog. Poražavajuće je, međutim, što tužilaštvo ćuti, umesto da ispita sve tvrdnje koje ukazuju na kriminalne aktivnosti, navodi Milošević.

Nisu „pod uticajem“, već proizvod vlasti

Rade Veljanovski, profesor FPN u penziji, kaže za Danas da domaći tabloidi nisu „pod uticajem“ vlasti, nego su njen produkt. „Nisu naši tabloidi pod uticajem nego su proizvod te vlasti i deo njihovog propagandnog aparata. Tu nema šta novo ni da se otkrije jer to traje godinama. ne možemo očekivati da će ti mediji uspostaviti jedan profesionalan, objektivan i kritički odnos ne samo prema vlasti, nego i prema okruženju uopšte. Oni su apologeti, opravdavaju svaki potez vlasti, pogotovu predsednika Vučića i to je njihova svrha. Zbog toga su oni u stalnom sukobu sa ovim drugim medijima, kod kojih se može čuti kritičko mišljenje. To je sve dokaz da je naš medijski sistem, koji je posle 2000. krenuo u neku demokratsku reformu i počeo da liči na evropske standarde i da se prilagođava evropskom regulatornom okviru, ipak otišao veliki korak unazad. Trebaće nam još mnogo vremena da se to promeni, ali sa ovom vlašću, to neće biti moguće, kaže Veljanovski.