Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je u petak Centar za azil u Vranju kako bi obišao migrante iz Ukrajine. Pored razgovora sa ovim ljudima koji su pobegli od rata, Vučić je delio paketiće deci, bio golman i pravio selfije.
Pretres na ulazu u kamp, tu stoji čovek, sa slušalicom iza uha, koji zahteva da posetioci otvore svoje torbe i rančeve, kako bi se uverili da sadržina ne može da povredi predsednika ni na koji način.
Masa okupljenih priča da predsednik nikad ne kasni, „možda četiri do pet minuta, ne više“.
„Dačić i ostali su već druga priča“, kaže novinar iz Beograda, očito upoznat sa Vučićevim navikama.
Iako je dolazak i obraćanje predsednika zakazano za 15 časova, i pola sata pre toga okupljene zvanice, željno se iščekuje njegov dolazak.
„Ovo je najjužnije što sam došao“, govori u telefon jedan od prisutnih, očito iz severnijeg dela Srbije, kao da se žali.
Novinarske ekipe montiraju opremu i unutra, ali i napolju. Dilema je odakle će se, najpre, Vučić obratiti. Još uvek je sve otvoreno.
„U sobe ulaze samo Tanjug, Pink i RTS“, govori jedan iz protokola, „jer nema šanse da uđu sve kamere, sobe su male.“
Vranjski naprednjaci „jure hladovinu“, čekaju „šefa“, pozicionirali se ispod drveća, velika je vrućina.
Tačno na vreme eto i predsednika, prolazi kroz špalir koji je specijalno njemu namenjen, samo fali crveni tepih, i ulazi u Centar za azil. Potvrđeno je, odatle će se javnosti obratiti.
„Deco, da li ste već počeli da idete u školu? Jeste, a već govorite srpski… Učite u školi“, obratio se Vučić mališanima iz Ukrajine.
„Je l’ ima nešto šta biste voleli da dobijete?“, upitao je decu a potom se okrenuo ka nekom od svojih saradnika, „dajte mi ono što sam spremio“.
Oko predsenika se brzo napravio „krug“, ljudi su se zbili, deca željno iščekuju poklone koje će im Vučić podeliti, lično on.
„Srećan sam što vidim mnogo radosne dece u vašem novom domu i želim vam da što pre dočekate mir, da možete da se vratite svojim domovima, a ko kog bude želeo da živi i radi u Srbiji, uvek može da ostane. Osećajte se kao kod svoje kuće, a mi smo spremni dodatno da pomognemo. Saosećamo sa svim ljudima u Ukrajini i važno nam je da ovde vaša deca imaju pristojno detinjstvo. U Srbiji ste osetili srce dobrih domaćina i nadam se da vidite koliko vas volimo i razumemo vašu tešku sudbinu, jer smo i mi kao narod prolazili kroz izbeglištva, muke i patnju“, započeo je Vučić svoje izlaganje.
A onda ga iznenada prekinu.
„Sad će mama da ti otvori“, obrati se on dečaku koji je, očigledno, nestrpljiv da otvori svoj paketić.
„Više puta sam slušao ukrajinski jezik, ali sam prepoznao sličnosti i sa srpskim, ali i sa slovačkim, poljskim i ruskim. Neverovatno je kako se ukrajinska geografija prepozna, odakle je ko došao. I prepozna se gde svi govore ruski, i gde niko ne govori ruski“, objasni predsednik Srbije.
Novi ambassador Ukrajine u Srbiji, Volodimir Tolkač, kratko se zahvalio srpskom narodu „za gostoprimstvo i za sve što Srbija radi za Ukrajinu i njen narod u Srbiji“.
Nakon podele paketića i neformalnog razgovora sa korisnicima Centra za azil u Vranju, Vučić se uputio ka fudbalskom terenu u dvorištu, gde je stao na gol i hrabro se suočavao sa udarcima mališana. Jedan od šuteva ga je čak i pogodio, ali je predsednik nastavio da brani.
Među prisutnima je i ministarski trojac – Darija Kisić, Vanja Udovičić i Zlatibor Lončar.
Naposletku je Aleksandar Vučić obišao sobe vranjskog Prihvatnog centra i još malo razgovarao sa migrantima iz Ukrajine.
U Centru za azil u Vranju trenutno 67 korisnika
„Trenutno u Centru za azil u Vranju ima 67 korisnika, od toga 17 dece. Svi su pobegli od rata, iz Ukrajine. Ova poseta predsednika samo pokazuje da je Srbija odgovorna zemlja koja se trudi da pomogne svakome. Neke porodice dođu, druge odu dalje, snađu se, da li prema Zapadnoj Evropi ili gde god već žele“, rekao je Slobodan Savović, koordinator Komesarijata za izbeglice i migracije za jug Srbije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.