Pozorišni komad kojem je istekao rok trajanja: Šta se desilo s aferom prisluškivanja Vučića?

Za razliku od nekih drugih, ovu aferu pokrenuo je lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši u jednom intervjuu da ima saznanja da je prisluškivan. Ubrzo se oglasilo i Tužilaštvo za organizovani kriminal, saopštivši da je ovom povodom pokrenut predistražni postupak. Od tog trenutka, prošlo je više od dve i po godine.

Afera je nekoliko meseci dominirala javnim prostorom, a povremenim konferencijama priču je podgrevao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

To je kulminiralo u martu 2021. godine kada je Vulin na konferenciji za medije rekao da je policija došla do “nespornih dokaza da je prema predsedniku i njegovoj porodici bilo prislušivano 1.572 telefonskih kontakata”.

“Svi kontakti su beleženi kao ilegalni i kao takvi bili evidentirani bez pravnog osnova, policijskog rezona, transkript razgovora bio je skidan ‘na belo’ i nošen pojedinim visokim funkcionerima u MUP-u”, rekao je Vulin, dodajući da je MUP završio svoj posao, te da je na tužilaštvu da delo kvalifikuje i da se to završi pred pravosudnim organima.

Ovaj slučaj, međutim, nikada nije završen pred pravosudnim organima, a slobodno se može reći da formalno nije ni započet. Tužilaštvo koje postupa u ovom slučaju nije javnost obavestilo ni da je u predmetu doneto rešenje o pokretanju istrage.

Sagovornici Danasa saglasni su u oceni da je slučaj “prisluškivanje” politički režiran komad, koji je postigao zacrtani cilj. Prema njihovim rečima, eventualni pravni epilog, ako ga ikada i bude, može da se očekuje tek nakon promene političkog sistema.

Slavica Radovanović, poslanica opozicione Narodne stranke i pukovnica policije u penziji, ističe da je “prisluškivanje Vučića” odradilo svoju misiju.

– Teško je reći da je policija zloupotrebljena u ovom slučaju, jer zloupotreba uvek podrazumeva i element manipulacije nad nekim. Ovo je brižljivo režiran pozorišni komad u kojem su svi odigrali svoju ulogu. Afera je postigla željeni efekat, skrenuta je pažnja javnosti sa neke osetljivije teme, a Vučiću je omogućeno da se ostvari u svojoj životnoj ulozi žrtve. U pitanju je najveći skandal koji policija nije smela sebi da dozvoli, ističe Radovanović.

Ona naglašava da je ovu aferu okarakterisao veoma neozbiljan tretman vrlo ozbiljne teme.

– Nadziranje komunikacije predsednika Republike je jedno od najozbiljnijih krivičnih dela, koje ugrožava bezbednosne temelje zemlje. Da je neko zaista učestvovao u tome, on bi momentalno morao da bude predmet istrage. Međutim, mi ovde imamo situaciju da se bivši rukovodioci MUP-a Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović optužuju ko je učestvovao u prisluškivanju, a da izostaje ikakva ozbiljnija reakcija tužilaštva, navodi Radovanović.

Ona ostavlja mogućnost da će afera, u zavisnosti od političke potrebe predstavnika vlasti, ponovo biti aktuelizovana, ali je veoma skeptična povodom mogućnosti pravnog epiloga.

Isti stav deli i Milan Dumanović, zamenik predsednika Novog policijsko sindikalnog saveza. Kako navodi, istraga ovog slučaja mogla bi da dovede u pitanje funkcionisanje samog temelja bezbednosne sfere.

– Kada bi postojala stvarna volja da se ovo istraži, ne bi mogla da se zaobiđe uloga svih onih pojedinaca koji su odgovorni za kontraobaveštajnu zaštitu predsednika Republike. Umesto toga, mi imamo situaciju da je Goran Colić, koji je bio u BIA zadužen za kontraobaveštajnu zaštitu, prebačen u MUP i faktični nagrađen pozicijom načelnika Sektora unutrašnje kontrole, ističe Dumanović.

Kako napominje, radi se o političkoj aferi čiji rasplet će morati da čeka promenu celokupnog političkog sistema.

– Dok god budemo imali sistem u kojem je za tok istrage značajno ko je nosilac političke vlasti, nećemo imati epiloge ovakvih slučajeva, zaključuje Dumanović.