Vučić prisvojio ideju patrijarha Irineja

Predsednik je to rešenje predložio u svojstvu građanina, a kako je naveo, taj potez je proistekao iz njegove “ljudske potrebe” da tome da svoj doprinos. Međutim, ideja da se na taj način oda pošta stradalima u Jasenovcu nije nova, a još manje je predsednikova, jer je identičnu inicijativu, još 2012. godine, predložio lično patrijarh Irinej, u dopisu koji je uputio tadašnjem gradonačelniku Beograda.

Pismo koje je patrijarh Irinej 20. novembra 2012. naslovio na tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa, napisano je neposredno nakon presude kojom su oslobođeni hrvatski generali koji su rukovodili akcijama “Oluja” i “Bljesak”, čime je i motivisana ideja “da se u zlu ne ponizimo već odgovorimo dostojanstvom”.

“Stoga Vam se obraćamo sa predlogom da se jedan deo obale- onaj koji se nalazi uz Staro sajmište, mesto logora smrti za Srbe i Jevreje u Drugom svetskom ratu, nazove Obalom žrtava Jasenovca”, napisao je tada patrijarh Irinej i nastavio sa jednom celovitijom idejom.

“Od mosta, obala bi mogla da nosi naziv Obala žrtava “Oluje”. Na taj način bi se istakao kontinuitet žločina, pojkazalo bi se da su i dedovi i unuci žrtve istog noža, i da je ono što se desilo devedesetih godina prošlog veka u Jugoslaviji nerazumljivo bez onoga što se u NDH desilo za vreme Drugog svetskog rata”, piše patrijarh u pismu.

Patrijarh Irinej dodaje i da bi na mestu gde se sastavljaju dve obale mogao biti postavljen i mozaik sa likom “Novomučenika Vukašina iz Klepaca”, Hercegovca stradalog u Jasenovcu, koji je na sva mučenja svom dželatu odgovarao: “Samo ti, dete, radi svoj posao”.

“Kako je odgovor starca Vukašina podoban jagnjetu Božijem, tako bi to bio naš odgovor novim zločincima, svetskim sudijama i moćnicima, koji se rugaju žrtvama “Bljeska” i “Oluje”, ali i Medačkog džepa, “Žute kuće” i brojnih drugih najnovijih srpskih stratišta. I*/stovremeno, bio bi to prvi korak u postepenom, ali nadajmo se neizbežnom prerastanju Starog sajmišta u memorijal za sveukupno naše stradanje u 20. veku, koje nije dostojno ni označeno ni obeležavano”, obrazložio je patrijarh Irinej tu sveobuhvatnu i temeljno promišljenu ideju.

Ta inicijativa se dalje nije pominjala u javnosti, verovatno slučajno ili namerno zaboravljena nakon promene vlasti koja je ubrzo usledila, sve dok se nije ponovo izrodila, kao navodno nadahnuće predsednika Vučića.

Jer, kako je sam naveo, Vučić je motiv za ovu inicijativu pronašao u činjenici da je znatan broj stradalih jasenovačkih žrtava bačen u vode reke Save, koje su ih potom donosile čak do Beograda, “a taj zastrašujući prizor ostao je urezan u sećanje mnogih Beograđana, svedoka posledica tih strašnih zločina”. Vučić je naveo da je 80 godina nakon Јasenovca, sve manje preživelih jasenovačkih zatvorenika, kao i Beograđana koji su lično posvedočili zastrašujućim scenama savskog priobalja pokrivenog leševima nevinih, te bi taj tragični period prošlosti srpskog naroda trebalo obeležiti.

Istoričar Veljko Đurić Mišina, između ostalog i nekadašnji direktor Muzeja žrtava genocida u Beogradu, kaže za Danas da ovaj predsednikov potez smatra “čistim plagiranjem tuđe ideje koja odavno postoji”.

– Krađa ideje niti je fer niti je moralna, ali šta je tu je, radimo i živimo u jednom političkom sistemu u kome je moguće sve. Plagira se dokrorat, plagira se ideja, plagira se funkcija i sve tako dalje. A predsednik se ponaša kao da sve što je istorijsko, sve je njegovo, niko drugi ništa nije uradio, navodi Đurić Mišina.

On dodaje da je svojevremeno, radeći u različitim naučnim i obrazovnim ustanovama, a u skladu sa užom specijalnošću i interesovanjima koja se odnose na istoriju SPC, učestvovao u mnogim, pa i dugotrajnim razgovorima koji su se ticali ovakvih inicijativa.

– O ovakvim idejama se razgovaralo i u Jasenovcu, u Crnoj Gori, u Patrijaršiji u Beogradu. Tako da u ovom konkretnom slučaju znam za inicijativu, odnosno pismo koje je patrijarh Irinej u novembru 2012. poslao tadašnjem gradonačelniku, u kom predlaže baš ovo rešenje, da se upravo navedeni deo priobalja nazove Obala jasenovačkih žrtava, jasan je Mišina.