Profesor Cvetanović: Vučić ne shvata da ne može da naređuje rektoru Univerziteta

„Očigledno je da je nova faza napada počela posle odbijanja Rektorata da razgovara s predsednikom Srbije, pa se promenio i propagandni narativ. Do sada su studenti bili „strani špijuni“ i „plaćenici, a sada su zavedeni od zlih profesora pa se onda ti isti profesori imenuju i napadaju“, rekao je za N1 Nikola Cvetanović, profesor Saobraćajnog fakulteta.

Obrazac ponašanja koji srpska vlast primenjuje prema studentima i profesorima postoji u svim diktaturama, te ne čudi što je represija sve veća, objašnjava profesor Nikola Cvetanović za N1 i navodi da je rektor BU Vladan Đokić napadnut „jednim uličnim rečnikom“, dok sa druge strane, ističe, profesori pozivaju na solidarnost s ciljem da štite jedni druge i stanu još jače uz studente.

„Mi imamo vlast koja uopšte ne razume šta je univerzitet i šta je obrazovanje. To se vidi po njihovim kadrovima i koliko im je to nevažno, važniji su im oni s kupljenim diplomama. I u skladu s tim njihovim stavovima Vučić sada govori šta rektor mora da uradi. Univerzitet je jedna intelektualna savest društva, daje kritička mišljenja i vlast treba da pita za mišljenje stručnjaka iz svih oblasti kojih na univerzitetima ima. Vlast treba treba da se konsultuje sa njima, a ne da im komanduje i govori da nešto moraju urade. Aleksandar Vučić je predsednik i sa njim niko ne mora da razgovara, po njegovim nadležnostima, a naročito ne može da naređuje rektoru“, objašnjava prof. Nikola Cvetanović.

Komentarišući razgovore između vlade i predstavnika univerziteta, Cvetanović smatra da se oni vode u okviru studentskog zahteva.

„Postoje veliki problemi, finansiranje univerziteta je takvo da je na nekim fakultetima jedva odriživo. Imamo velike probleme s nastavničkim kadrom, u problemu je celo srednjoškolsko i osnovno obrazovanje. Mi smo odavno upozoravali na to i to je tema u vezi s kojom treba da se razgovara sa nadležnim institucijama, a to su ministri koji se time bave“, rekao je Cvetanović.

Kada je reč o pozivima vlasti na dijalog, profesor poručuje da vlast mora da odluči da postoji bar minimum dijaloga, ali iskrenog. Pozivanje na dijalog dok se u isto vreme, kako kaže, maše palicama raznih vrsta, od fizičkog nasilja do tabloida i širenja dezinformacija, podvlači profesor, nije pravi poziv na idjalog.

„To je predstava za njihovo biračko telo. Nema iskrene želje u tim pozivima, ali će na kraju neko morati da spusti loptu i da se ispune zahtevi studenata. Stalno se igra to toplo – hladno. To su neke metode koje ne vode u dobrom pravcu. Mi smo u društvu gde na jednoj najgledanijoj televiziji poziva se na hapšenje rektora i profesora univerziteta. Sledeći korak je organizovano nasilje, takvom propagandom oni stimulišu nasilje. Istorija nas uči, a i sve što je do sada radila vlast, da će se uskoro početi dešavati organizovano nasilje prema određenim profesorima. Ali pre ili kasnije svako će postati meta. I to moramo da shvatimo i da podržimo studente još jače. Ako režim ulazi u novu fazu onda i mi moramo da sbijemo redove i da insistiramo na pravnoj državi i institucijama“, ocenio je profesor Cvetanović.

Dodaje i da je vlast u početku pokušavala da napada studente ali da su oni svojom čistotom i hrabrošću stekli kredibilitet kod građana, pa se sada targetiraju profesori jer je to vlastima lakše.

Na pitanje kako vidi najnovija hapšenja i najavljenu „borbu protiv korupcije“ profesor kaže:

„Sve ovo što hapse, očigledno je bilo već u fiokama. Imatli smo jednu političku izjavu i nakon te izjave su počeli da se hapse, dok se o njima i aferama godina govorilo u javnosti, medijima. To pokazuje da sve to što se govorilo je i sve vreme bila istina. Uhapšeni su ljudi koji su stajali pored presednik i koje je on tapšao po ramenu. Ti ljudi su u zatvoru. Međutim, ostaje pitanje kako će se ti procesi završiti. Imali smo takve situacije i ranije u kojima se to nije ispraćeno do kraja. Oni i dalje ponavljaju iste laži ali to više ne prolazi“, kaže profesor.

Na pitanje kako konkretnije stati iza studenata, profesor navodi da to mora da se uradi jer tapšanja i lajkovi nisu dovoljni.

„Mi profesori smišljamo razne taktike, trebalo bi i da univerziteti uđe u ozbiljniji štrajk, formirane su radne grupe. Bio sam u protestima 1996. i 1997. godine i mogu reći da sada postoji veća kohezija i samo treba kanalisati tu energiju. Mi studentima ne namećemo rešenja, oni sami razmno odlučuju i to jeste njihova snaga. Oni neprestano pozivaju na podršku širu javnost, traži da ih u svim aspektima društva podrže jače. Nije dovoljno tapšanje i lajkovanje, ne mogu oni sami da iznesu promene u društvu“, poručuje Nikola Cvetanović.

Profesor kaže da pritisci neće popustiti što se vidi i iz tužbi koje su podnete Ustavnom.

„I mi kod Ustavnog suda vidimo neverovatne stvari. Kada imamo evidentna, jasna kršenja Ustava koje podnose neke NVO ili opozicione ili neke druge grupe građana sud ne reaguje godinama. A onda kada neka NVO koja postoji na Pinku, oni reaguju odmah. I to pokazuje da je opet opcija vlasti da prete umesto da ispune zahteve. Ali ne treba se plašiti toga jer su oni svojim pretnjama prešli sve granice, tako da ljudi kažu – ma šta mi možeš, da mi daš otkaz, pa daj. Pitanje je da li ova vlast uopšte ima kapacitet da čuje obrazovane ljude“, zaključio je Cvetanović.