Vučić traži poslušnika, a ne direktora policije

Vlast koja želi da održi barem privid demokratije postavlja u institucijama funkcionere važne za njihov rad. To nije više slučaj sa vlastima u Srbiji, jer na jedno od najvažnijih mesta u sektoru bezbednosti – direktora policije – nije imenovan niko već više od dve i po godine.

Nekoliko puta pokretali su pitanje novog zakona o policiji koji je između ostalog propisivao niže kriterijume za mesto direktora policije od onih sada propisanih. Time su otvoreno pokazivali nepoverenje u najiskusnije policijske kadrove koji bi po sadašnjim propisima mogli da budu imenovani za mesto direktora policije. Za tu poziciju raspisuje se javni konkurs, a najvažniji sada propisani uslov jeste minimum 15 godina radnog iskustva na rukovodećim mestima u policiji. To je ova vlast htela da promeni. Kandidata predlaže ministar, a Vlada ga postavlja na pet godina. Zakon o državnim službenicima nalaže da vršilac dužnosti tu poziciju može da obavlja šest meseci bez internog konkursa, a Vlada direktoru može da produži mandat na još pet godina i tada ne mora da se raspisuje konkurs.

Policija pod kontrolom SNS-a

To što je sadašnji ministar unutrašnjih poslova ponovo Ivica Dačić, koji je ujedno predsednik SPS-a, nije promenilo suštinu da je MUP i dalje u čvrstom zagrljaju SNS-a i pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Da je policija pod političkom kontrolom naprednjaka i Vučića za Radar ukazuju i stručni sagovornici.

Da Vučić i naprednjaci ne žele profesionalce u MUP-u videlo se već 2014, kada su uzeli apsolutnu vlast tada smenjujući Dačića sa mesta predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Vučić je tada kao premijer i predsednik partije sa apsolutnom većinom, ali i kao sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, javno je najavio čistku u MUP, nakon čega su smenjeni svi najvažniji policijski funkcioneri. Od tada pa do danas policija je pod punom njegovom kontrolom. Nadležnosti direktora policije utvrđene su Zakonom o policiji i njegova uloga se opisuje kao glavni operativac, propisano je da rukovodi Direkcijom policije, najvećom organizacionom jedinicom MUP-a, u čijem sedištu su sve policijske uprave, centri, jedinice, specijalna policija i posebne jedinice.

Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar unutrašnjih poslova, kaže za Radar da je jasno da direktora policije nema jer tako odgovara vlastima. „Vlastima odgovara da umesto direktora policije budu vršioci funkcije, koji su ucenjeni. Neke stvari po zakonu o policiji može da pokrene samo direktor policije. On je i operativno nadležan, a jedna od važnih stvari za ovu vlast je njegova nadležnost za davanje državljanstva mimo procedure. Većina kadra u MUP je odgovorna direktoru policije. Tako vlast čini neodgovornim one od kojih traži da rade mimo zakona“, navodi Prelević. On kaže da profil poželjnog kadra u policiji ispunjava neko ko bi bio kao Zagorka Dolovac, glavni tužilac Srbije, i dodaje da neimenovanje direktora za posledicu ima disfunkcionalnost policije.

„Osnovna ideja funkcije direktora policije jeste da se policija depolitizuje. Tako je sada jedini razlog odsustva direktora da se policija potpuno politizuje. Kada nema centra funkcionalnosti, što je mesto direktora policije, onda imaš disfunkcionalnost. Nema danas u Evropi policije bez direktora koji je pravi profesionalac, a ne politički poslušnik“, ističe advokat Prelević. On ukazuje na još jednu važnu posledicu što u Srbiji nema direktora policije, a to je, kako kaže, loša međunarodna saradnja koja je neophodna za uspešnu borbu protiv kriminala. „Preko direktora policije ide međunarodna saradnja i razmena podataka. Kada nema direktora, sve ide preko političke figure. A profesionalne institucije, pre svega u Evropskoj uniji, neće da imaju političke aktere. Zato imamo lošu saradnju i razmenu podataka. Ima primera da su predstavnici profesionalnih bezbednosnih institucija iz inostranstva tražili da se izmeste ljudi iz našeg MUP-a, koji su postavljeni po političkoj liniji, da bi nam uopšte dostavili podatke iz nekih važnih istraga“, zaključuje Prelević.

Sistem neformalnog upravljanja državom

Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović napominje za Radar da je jedan od važnih razloga što nemamo direktora policije to što su Aleksandar Vučić i SNS uspostavili sistem neformalnog upravljanja svim državnim institucijama. „To je slučaj i sa policijom. Imali smo situaciju dok je Vladimir Rebić bio direktor policije da se nije nešto pitao. Vučiću i SNS odgovara ovo stanje i tako imaju efikasan mehanizam samo za svoje potrebe“, navodi Petrović.

On objašnjava da su uslovi da bi neko bio direktor policije sada relativno zahtevni, jer se traži da kandidat ima najmanje 15 godina iskustva rada na rukovodećim pozicijama u policiji. „Danas nema veliki broj ljudi u policiji koji ispunjavaju taj uslov i da uz to budu instrument u rukama Vučića. Taj drugi neformalan važan uslov da budete instrument u rukama Vučića i SNS-a podrazumeva da ste vi zaštitnik njihovih poslova, interesa i očuvanja njihove vlasti. To najbolje može da se vidi u nameri Vučića da promeni zakon, kada su predložili da direktor policije ne treba da ima 15 godina iskustva na upravljačkim pozicijama, nego da ima iskustvo rada na bezbednosnim poslovima. Time su želeli da omoguće da neko ko nije iz policije dođe na tu poziciju. Ta pozicija je bila namenjena za ljude iz BIA. Imamo situaciju da su u policiju dovođeni ljudi koji i nisu imali policijske obuke, počevši od Dijane Hrkalović. Ona je takođe pre MUP-a pod ovom vlašću bila kratko u BIA. Njen slučaj ukazuje kako funkcionišu neformalni mehanizmi upravljanja bezbednosnim institucijama. Imali smo kasnije da su ljudi iz BIA prešli u MUP sa Bratislavom Gašićem“, kaže Petrović.

On napominje da neimenovanje direktora pokazuje da stručnost i profesionalizam više ne važe u policiji, već da je samo važna bliskost sa ljudima na vlasti. „Sada se upravlja policijom upravo preko ljudi koji su bliski vlastima, a na pozicijama su pomoćnika direktora policije. Nema nijedne jasne figure kao što bi bila direktor policije koji bi bio odgovoran za operativni rad. Tu postoji nekoliko osoba, što ostavlja posledice po operativnu sposobnost same policije“, smatra Petrović. On zaključuje: „Vlastima nije važna borba protiv kriminala nego zapravo zaštita poslova i interesa ljudi bliskih vlasti i kontrola nezadovoljstva građana. Važna ovlašćenja direktora policije su da on može da ograniči kretanje ljudi i pretpostavljam i da to uzimaju u obzir.“

Potraga za politički podobnim

Inače, Srbija je za 18 godina, koliko postoji mesto direktora policije, imala dvojicu. Prvi je bio Milorad Veljović od 2006, a kada je ispunio uslove za penzionisanje devet godina kasnije, Vlada ga je razrešila dužnosti. Veljović trenutno radi kao savetnik predsednika Srbije za regionalnu i nacionalnu bezbednost. Zatim je od decembra 2016. imenovan Vladimir Rebić. On je krajem 2021. prestao da obavlja tu funkciju i zatim je otišao u penziju.

On navodi da je mesto direktora policije po Zakonu najvažnije mesto u policiji. „Kada bi policijom rukovodio neko iz same policije sa mesta direktora, pod pretpostavkom da to bude najiskusniji i najbolje ocenjeni najviši rukovodilac, pokazivalo bi se kako izgleda profesionalni rad. U sistemu u kojem je direktor policije neko koga svi pripadnici policije prepoznaju kao svog prvog nadređenog i ima potpuno poverenje zaposlenih iz razloga stručnosti, znanja, iskustva i integriteta, postoji razlog uvođenja same funkcije direktora. Ministar prema zakonu jeste nadređeni direktoru policije i onaj po čijem predlogu i Vlada vrši izbor direktora. Međutim, ministar se ne bavi direkcijom već služi više kao kontrolor rada policije preko Sektora unutrašnje kontrole i samog direktora, ali pre svega omogućava policiji sve ono što je potrebno za nesmetan rad, materijalna sredstva, nabavku potrebne opreme i tome slično“, napominje Dumanović.

On smatra da će direktor policije biti imenovan kada vlast proceni da će taj kandidat biti podoban i poslušan, a ne pravi profesionalac. „Mi smo imali pravog direktora policije u jednom kratkom mandatu, Milorada Veljovića, negde u periodu do 2012. Kasnije dok je Vladimir Rebić bio direktor on se nije ni bavio svojim poslom. Imali smo potpunu politizaciju policije, prvo kroz funkciju ministra Nebojše Stefanovića i njegovih saradnika, pre svega Dijane Hrkalović. Zato i smatramo da je možda politizacija i pogubnija od postojeće kriminalizacije policije. Mi ćemo uvek da se zalažemo da srpsku policiju predvode pravi profesionalci iz njenih redova, a ne da se od strane raznih interesnih grupa, kao i političkih centara moći, postavljaju oni koji bi bili politički podobni“, zaključuje Dumanović.

Pukovnica policije u penziji i opoziciona poslanica Slavica Radovanović kaže za Radar da sadašnja vlast namerno zaobilazi da raspiše konkurs za direktora policije. „Direktor policije treba da ima pravi karijerni razvoj i da razume policijski posao, postupanja i unutrašnje akte. Mora da ima i dostojne lične osobine i vrednosti. Ne sme da bude instrument politike. Iz izvora u policiji mi saznajemo da se za vreme Vulina, Gašića, pa i sada Dačića, vrše pritisci da ministri postavljaju ljude koji uopšte nisu radili u policiji i nemaju ta iskustva“, objašnjava Radovanović.

Demokratski sistem podrazumeva da su građani jedini poslodavac policije. Vlasti u Srbiji sada ne ostavljaju ni privid da je to tako. Zato umesto profesionalne policije imamo partijsku policiju koja je uz to duboko kriminalizovana, što ne odgovara ni građanima ni velikoj većini policajaca.