Foto: FoNet/ MODNarodna poslanica Marinika Tepić načela je temu izvoza srpskog (prevashodno zastavinog pešadijskog naoružanja) 2013. u Libiju, u kojem je glavni posrednik, uz podršku tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vučića, bio famozni trgovac oružjem Slobodan Tešić.
Tešić je u to vreme još uvek bio na tzv. „crnoj listi“ Ujedinjenih nacija, zbog afere „Orao“ iz 2003. Reč je o slučaju kada je domaće oružje namenjeno Nigeriji završilo u Liberiji, koja je bila pod međunarodnim sankcijama. To se izrodilo u veliku međunarodnu aferu o kojoj je Bi-Bi-Si snimio dokumentarni film, u kojem su, pored Slobodana Tešića, glavne „zvezde“ bili i pojedini direktori Zastave oružja.
U martu 2013. u Ministarstvu odbrane Srbije, kojem je na čelu bio Aleksandar Vučić, održan je sastanak srpske i libijske delegacije, kojem su, kako se docnije saznalo, prisustvovali i Slobodan Tešić, i zamenik ministra odbrane Libije Haled Al Šarifi, za kojeg se kasnije doznalo da je 2003. bio uhapšen zbog veza sa islamistima, te da je izvesno vreme proveo u zatvoru američke Centralne obaveštajne službe (CIA). Al Šerifi je tada posetio i Zastavu oružje, gde je, na oduševljenje organizatora te posete, demonstrirao svoje pucačko umeće.
Posao koji je tada dogovoren sa Libijcima najpre je, kako je saopšteno, bio poveren državnom izvozničkom preduzeću Jugoimport SDPR koje je, pritom, zbog turbulentne situacije u postgadafijevskoj Libiji, bilo pribavilo i saglasnost Komiteta za sankcije Saveta bezbednosti UN.
Naknadno je, međutim, bez javnog obrazloženja, u taj poslovni aranžman vredan blizu 100 miliona dolara, kao posrednik uvedena kompanija Karso Limitid sa Kipra, koju je u pregovorima sa Libijcima predstavljao Slobodan Tešić, i koji je u to vreme još uvek bio na „crnoj listi“ UN, a sa koje je skinut krajem novembra 2013, dok je Aleksandar Vučić još bio ministar odbrane i potpredsednik vlade.
Slobodan Tešić koji slovi za najznačajnijeg trgovca oružjem na Balkanu od tada ponovo potpuno legalno, i uz punu podršku najviših državnih zvaničnika i SNS-a, širom sveta izvozi oružje, koje neretko, kako se spekuliše, od domaćih vojnih fabrika, kao i kompanija GIM, koju zastupa otac ministra policije Nebojše Stefanovića – Branko (Stefanović), kupuje po povlašćenim cenama, često i bez plaćanja ne samo avansa, nego i preuzete robe.
Naš list je u Sindikatu „Prvog partizana“ saznao da je poslovodstvo te fabrike bilo prinuđeno da, zbog neplaćanja, nedavno zakatanči naručenu robu firme Partizan TEK, čiji je vlasnik Slobodan Tešić.
Do dolaska Aleksandra Vučića na funkciju ministra odbrane, Slobodan Tešić nije bio tako omiljen u državnom vrhu, Naprotiv, država Srbija je, početkom 2009. sprečila izvoz Zastave oružja i čačanske Slobode, u vrednosti od oko 50 miliona dolara u Libiju, zbog toga što je taj poslovni aranžman bila ugovorila kompanija Melvale, iza koje je stajao Slobodan Tešić, i zbog čega je i naš list bio „na tapetu“ Ministarstva odbrane, Jugoimporta SDP, a po „direktivi odozgo“ i poslovodstvo kragujevačke fabrike.
Kompanija Melvale je, naime, krajem 2008. bila ugovorila izvoz Zastavinih automatskih pušaka i mitraljeza u Libiju, u vrednosti od 37 miliona dolara, dok je ugovoreni izvoz Slobodnih raketa u tu severnoafričku zemlju težio oko 13 miliona dolara. Kako taj izvozni aranžman nije realizovan ni nekoliko meseci nakon što je ugovoren, naš list je doznavši za to, početkom marta 2009. objavio da država ne dozvoljava srpskim oružarima da izvozom svojih proizvoda u Libiju zarade 50 miliona dolara.
Istoga dana reagovali su Ministarstvo odbrane, ondašnji direktor Jugoimporta SDPR Stevan Nikčević, tadašnji direktor Zastave oružja Rade Gromović, te njegov zamenik Zoran Vučković i oštro demantovali tu informaciju. Nekoliko dana kasnije, međutim, pobunio se Sindikat Zastave oružja i od ondašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića zatražio obrazloženje zabrane izvoza pušaka i mitraljeza u Libiju.
Država tada nije popustila pod pritiskom oružara i ugovoreni izvoz Zastavinog pešadijskog naoružanja i Slobodinih raketa, u ukupnoj vrednosti od oko 50 miliona dolara u Libiju, nikada nije realizovan.
NIN: GIM i Tešić duguju Krušiku sedam miliona evra
– Tri povlašćene firme, koje su mine iz Krušika dobijale i do 20 odsto jeftinije od državnog preduzeća Jugoimport SDPR, ujedno spadaju i u najveće dužnike valjevske vojne fabrike, koje su na kraju prošle godine za isporučenu minobacačku municiju dugovale oko sedam miliona evra, piše nedeljnik NIN u novom broju. „Jednu od njih, GIM, u pregovorima sa Krušikom zastupao je otac ministra policije Branko Stefanović, za koga je predsednik Srbije prošle nedelje rekao da je ‘obični zaposleni’ u preduzeću Gorana Todorovića, sa kojim je otac ministra policije od decembra 2015. osnovao još nekoliko zajedničkih preduzeća. Drugi dužnik je Partizan tek, čiji je vlasnik Slobodan Tešić, jedan od najvećih trgovaca oružjem sa Balkana i finansijer SNS, a najveći akcionar trećeg dužnika Krušika, kompanije Internešenal golden grup iz Abu Dabija je Vlada UAE, za koju u Srbiji radi Rade Gromović, bivši direktor Zastava oružja“, piše NIN u broju koji će izaći danas. Te tri firme Krušiku su na kraju prošle godine za isporučene mine dugovale oko sedam miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
