Vučić vratio poverenje dijaspori

Cilj slušanja je bio da se ova situacija promeni i da se javno zauzmemo za standarde i modele Evropske unije kada je reč o položaju Srba u regionu, kaže za Danas Slavka Drašković, direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, odgovarajući na pitanje šta je bio cilj nedavno održanog javnog slušanja „Politička i druga prava Srba u regionu“.

Ona dodaje da smo se do sada nedopustivo malo bavili problemima naših sunarodnika u regionu, jer su „ovoj zemlji bila važnija prava nacionalnih manjina u Srbiji nego prava Srba u regionu“.

– Pitanja Srba u regionu našla su se ispred mene u svoj svojoj hitnosti i to prvog dana mog dolaska na dužnost. Predstavnici srpskih organizacija iz Crne Gore, Slovenije i iz Hrvatske kontaktirali su me i pitali da ih bez odlaganja primim. Oni su mi preneli osećaj da u regionu „gori“ i da se problemi ne rešavaju, već da se konstantno pojavljuju novi. Kancelarija je u periodu koji je usledio u saradnji sa organizacijama Srba u regionu, sastavila dokument o situaciji u svakoj zemlji regiona, sa spiskom nerešenih pitanja i predlozima za njihovo rešavanje. Navešću samo neke probleme: Srbi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine. U Albaniji nisu mogli da se izjasne kao Srbi, pa iako ih je oko 30.000, u popisu iz 2011. gotovo ne postoje. Srbi u Crnoj Gori su izloženi svakodnevnoj diskriminaciji i praktično su bez ikakvog statusa, srpski jezik je ugrožen. Srbi u Hrvatskoj, iako na papiru imaju sva moguća prava kao nacionalna manjina, suočavaju se sa problemima neisplaćenih penzija, oduzimanja stanarskih prava, nevraćene devizne štednje, Srbi u Hrvatskoj nemaju ekonomsku sigurnost, radno su diskriminisani, navodi direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom.

• Rekli ste da Srbi u dijaspori i regionu imaju brojne primedbe na postupak sticanja državljanstva Srbije. Da li vi u Kancelariji imate neki plan tim povodom?

– Da, sticanje državljanstva treba da ide po automatizmu, izjavom pripadnosti srpskom narodu. Pokrenuli smo inicijativu da svako dete kome jedan od roditelja ima državljanstvo Srbije treba automatski da stekne državljanstvo, kao i da državljanstvo može da se dobije potpisivanjem Izjave o pripadnosti srpskom narodu. U predlogu koji je na usaglašavanju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova inicirala sam da svaki pripadnik našeg rasejanja može steći državljanstvo samo potpisivanjem izjave da Srbiju smatraju svojom državom, kojom potvrđuju pripadnost srpskom nacionalnom identitetu i opredeljenost ka promovisanju srpskog kulturnog zajedništva uz preporuku koju bi mogla da prilažu srpska udruženja i organizacije i srpska crkva i konzulati. Ovo su, na primer, uradile davno Hrvatska, a posle nje i Bugarska.

• Na koji način treba stimulisati građane Srbije da se vrate u svoju domovinu?

– Starije generacije se u Srbiju obično vraćaju kad odu u penziju. Taj trend se nije promenio. Mladi, visokoobrazovani ljudi u dijaspori predstavljaju prioritet za Srbiju. Dobro je da mladi ljudi odlaze na školovanje i usavršavanje u inostranstvo, a ono što treba da promenimo je trend trajnog ostanka. Tu su inicirana dva programa: jedan je dolazak mladih stručnjaka iz dijaspore u Srbiju da prenesu svoja znanja iz domena informacionih tehnologija, bankarstva i osiguranja, a drugi se odnosi na letnje prakse za studente iz dijaspore u kompanijama i državnoj upravi. Pokazalo se da se neki od njih, nakon prakse, odlučuju da ostanu u Srbiji.

• Najavili ste promene u odnosima sa dijasporom. Na koje promene se to odnosi?

– Uspostavljanje poverenja između matice i dijaspore odavno je moja misija, jer već decenijama radim sa dijasporom, a sada imam priliku i da istinski doprinesem tome kroz rad u Vladi. Nepoverenje je obostrano. S druge strane, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala dobila je značajno poverenje građana u Srbiji. Nije to samo pitanje rejtinga koji Aleksandar Vučić ima kao neko ko tu borbu predvodi, već se tu pre svega radi o vraćanju izgubljenog poverenja u državu. Srbi u dijaspori takođe vide ovaj pomak i moja saznanja govore da se to poverenje postepeno vraća. Mi ni danas nismo uključili dijasporu u popravljanje imidža Srbije, u ekonomski oporavak, u razvoj demokratskih institucija u Srbiji, a tu imamo ogroman ne samo neiskorišćen nego i neprepoznat potencijal u Srbiji.

• Koliko Srba se trenutno nalazi u dijaspori?

– Jedan trećina našeg naroda živi van granica Srbije, oko 4,5 miliona, od čega je u regionu 2.140.000 Srba. Važno je naglasiti razliku između Srba u regionu i naših sunarodnika koji žive u dijaspori. Ta razlika je podvučena i odredbama Zakona o dijaspori i Srbima u regionu. Srbi u regionu nisu iseljenici iz matice, oni su na tim teritorijama rođeni, njihovi preci su tamo rođeni, tamo žive, rade i nemaju maticu kao što je imaju, na primer, Srbi koji žive u Sjedinjenim Državama. Za Srbe u regionu Srbija je kulturni i nacionalni centar, a za Srbe u rasejanju matica. Bez obzira na to gde se nalazi, snaga srpske zajednice zavisi od njenog broja.