„Vučić vrlo precizno formulisao svoju izjavu“: Šabić o godišnjici rušenja u Hercegovačkoj

Sedam godina prošlo je od događaja koji je, prema mnogima, označio kraj “proevropske faze” vladavine Srpske napredne stranke.

I iako je priroda godišnjica da se svaka obeležava malo tiše nego prethodna, akcenat ove godine stavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavom da je on “bio čovek koji je doneo odluku da se gradio Beograd na vodi i sruše protivpravne udžerice”.

Šabić ističe da je Vučić vrlo precizno formulisao svoju izjavu, napominjući da on nije rekao da je naredio rušenje objekata.

– On je rekao da je odlučio da se ruše ilegalni objekti, a ne da je naredio rušenje. Međutim, predsednik Republike po Ustavu i zakonu nema baš nikakva ovlašćenja da odlučuje o gradnji ili rušenju bilo kog objekta. On je takođe rekao da su rušenje sproveli, kako voli da kaže, “kompletni idioti”, koji su pogrešili, između ostalog, i zato što ga nisu zvali. Da ga jesu zvali, doduše, počinio bi ne jedno, nego više krivičnih dela, navodi Šabić.

Šabić ističe da tužilaštvo već sedam godina nije u stanju da utvrdi identitet osoba koje su rušenje sproveli i pored, kako dodaje, brojnih indicija.

Podsetimo, policijski službenik Goran Stamenković govorio je o pritisicima nadležnih da prizna krivicu za nepostupanje policije te večeri. Bivša supruga ministra finansija Siniše Malog je javno rekla da joj se suprug, tada na poziciji gradonačelnika Beograda, hvalio da je organizovao rušenje.

Najzad, vođa navijača Veljko Belivuk je tokom sudskog postupka u kom je okrivljen za najteža krivična dela, govorio o tome da su u rušenju učestvovali njegovi ljudi i ljudi biznismena Zvonka Veselinovića.

Tužilaštvo bi, ističe Šabić, moralo sve njih da sasluša kako bi prikupilo potrebna obaveštenja.

– Ko god da su nalogodavci, organizatori i izvršioci, po zakonima Srbije bi svi oni morali da snose odgovornost. Tu nije počinjeno jedno, već više krivičnih dela, uključujući i neka teška, ističe.

Upitan da li je sedam godina nakon rušenja javnost zaboravila na ovaj slučaj, Šabić odgovara da ta priča ne može da se zaboravi, jer je ona mnogo više od rušenja desetak građevinskih objekata.

– Pritom, važno je reći, nisu svi objekti koji su porušeni bili nelegalni. Tamo je bilo i legalno izgrađenih objekata, kao i objekata koji su bili u procesu legalizacije. Konačno, ta imovina je srušena bez uručivanja ikakvog rešenja, divljački, noću… Nije u pitanju velika materijalna šteta, ali nepovredivost privatne imovine uživa ustavnu zaštitu. Savamala predstavlja krah pravnog poretka i to kad tad mora dobiti svoj epilog, navodi Šabić.

On ističe da i dalje šeta istim krajem, iako on danas izgleda mnogo drugačije.

– Ja sam tuda šetao i kada nije bilo Beograda na vodi, a šetam i danas. Doduše, sve je manje prohodna staza zbog gustine naseljenosti i konstantnih radova, ali ne želim da dozvolim da me neko skloni sa staze kojom sam godinama šetao, naglašava Šabić.

Kako zaključuje, koliko god da se nekome dopada estetika novog naselja, on je mislio da je prostor Savskog amfiteatra morao drugačije da bude iskorišćen.

– Ja sam imao viziju nekog veličanstvenog parka, poput njujorškog Central parka. Onda bi Beograd zaista iskoristio šansu da ima nešto što malo ko ima. Sigurno bi bilo mnogo lepše od ovog betona i stakla, koliko god da se to nekome dopada, kaže Šabić.