Vučić zakasnio sa upozorenjem o antivakserima

Prvi među njima je pulmolog Branimir Nestorović, nekadašnji član Kriznog štaba.

Odgovornost snosi i veliki broj prorežimskih medija koji su laicima i šarlatanima davali prostor na televizijama sa nacionalnom frekvencijom (Miroljub Petrović je redovan gost na Hepiju) kao i brojne, čak i bizarne priče o štetnosti vakcina u tabloidima, od kojih sigurno prednjači ona u Srpskom telegrafu, gde se Dragan Đilas optužuje da želi vakcinu koja ljude pretvara u zombije.

Zombi vakcinu, odnosno Astra Zeneku, kasnije je na aerodromu „Nikola Tesla“ lično dočekao predsednik Vučić, a Srpski telegraf nije odgovarao zbog širenja panike, kao uostalom što nijedan tabloid u Srbiji nije.

S obzirom na mali prostor koji su medicinski stručnjaci dobijali u ovakvim medijima, u odnosu na one koji zagovaraju lečenje rakijom, belim lukom, ili nas ubeđuju da u vakcinama ima čipova, jasno je zašto broj vakcinisanih ne prelazi ni polovinu populacije.

„Ali vas kao Boga molim da razumete da se nama, koji smo vakcinisani, nije desilo ama baš ništa. Prekinite da govorite gluposti o čipovima jer kada tu priču pričate nekoga ćete da ubijete tom pričom“, poručio je Vučić, ali čini se kasno.

Prvo je to trebalo da kaže medijima koji su mu naklonjeni, a koji su propagirali sve suprotno od vakcinacije.

Epidemiolog Zoran Radovanović ocenjuje za Danas da su složeni razlozi „sramno niskog obuhvata vakcinacijom“ u Srbiji, ali da je to ubedljiv pokazatelj nepoverenja građana u autoritete, uključujući vlast u najširem smislu.

„Mi možemo da jadikujemo kako je narod sumnjičav, čemu u prilog govori niz argumenata, od kojih za mnoge ne treba tražiti krivicu u tom nesrećnom narodu. Možemo i da upiremo prstom na nedovoljnu prosvećenost, koja nema uvek veze sa formalnim obrazovanjem, kao i da se pozivamo na istraživanja po kojima su odbijanju vakcinacije skloni ljudi skromnih kognitivnih sposobnosti“, kaže Radovanović.

Cveće i korov

No, koliko god napora uložili u traženje objašnjenja, ostaje tvrdoglava činjenica da više od pola stanovništva odbija da zavrne rukav, uveren je on.

Kako dodaje, sa druge strane, čak i površan tragalac za istinom, uočiće odgovornost vlasti za nastalo stanje.

„To se ogleda u nedoslednostima donosilaca odluka tokom poslednjih godinu i po dana, ali još više u negovanju populističkog pristupa, zasnovanog na principu da, uoči izbora, vlast ne treba nikome da se zamera. Otuda se putem medija, da upotrebimo botaničku metaforu, podjednako marljivo zalivaju cveće i korov. Štaviše, propagatori najbesmislenijih ideja o izmišljenim opasnostima vakcinacije često dobijaju veći prostor od ozbiljnih stručnjaka, ograničenih na saopštavanje naučnih istina“, ističe naš sagovornik.

Profesor Radovanović navodi je poseban problem u tome što je izostala zdravstveno-prosvetiteljska aktivnost, da u sektoru zdravstva postoje posebne radne jedinice zadužene za promociju zdravlja, ali se njihov učinak ne vidi.

„Naročito je bolno saznanje da zdravstveni radnici u iznenađujuće visokom procentu odbijaju vakcinaciju. To je svojevrstan stručni i moralni skandal za koji ne sme biti razumevanja“, naglašava Radovanović.

Predsednik Društva za održivu budućnost – Koraci Marko Oljača ocenjuje za Danas da su antivakseri malobrojni, ali glasni.

„Ipak, njih ne treba ubeđivati u svrsishodnost imunizacije, jer je pomak nemoguć – njih treba onemogućiti i sankcionisati. Država ne samo da to nije uradila, već je u Krizni štab delegirala iste. Normativni okvir koji bi suzbio njihovo delovanje kod nas postoji odavno. Zašto zakon ne važi jednako za sve, drugo je pitanje“, kaže Oljača.

Prema njegovim rečima, krize produbljuju strahove i slabosti kako pojedinaca, tako i celokupnih društava, a vlasti vešto manipulišu.

– Za propast imunizacije ne mogu biti krivi građani sistematski sluđeni od vlasti i političkih epigona iz takozvane ‘struke’. Krivi su oni koji raspolažu realnom i simboličnom moći i znanjem. Još pre par meseci mi iz društva Koraci smo upozoravali da će se proces imunizacije pretvoriti u suprotnost – predugo traje i nije masovan – ukazujući na potrebu za hitnim, adekvatnim i sinkretičkim pristupom zajedničkom problemu“, naglašava Oljača.

Oljača: Nije pomoglo ni vakcinisanje „pater familijasa“ uživo

Naš sagovornik dodaje da su izostale prilagođene kampanje za vakcinaciju, da se nepoverenje samo produbljivalo, da nismo pridobili neodlučne i informisane, i da čak nismo pribegli ni obaveznosti za određene populacione grupe radno aktivnog stanovništva.

Otpor zdravstvenih radnika da se vakcinišu je, prema njegovim rečima, i etički i tehnički problem.

Svesna da brojevi o do sada vakcinisanim osobama nisu tačni – često se govori o dozama, ne o osobama, u statistiku verovatno ulaze i strani državljani vakcinisani u Srbiji (naše komšije ne znaju koliko je njihovih građana vakcinisano kod nas, a procenti se svakako računaju u odnosu na ukupnu populaciju…), vlast i krizni štab unisono javnost polako pripremaju za naredni talas.

Ni spektakl uživo vakcinisanja „pater familijasa“ nije pomogao. Društva ogrezla u nepoverenju, kako u institucije, tako i u pojedince, uz izostanak odgovornosti elita su osuđena na dekadenciju. Nažalost, tako će biti i sa imunizacijom protiv kovida 19 – smatra Marko Oljača.

ECDC: Očekujemo nagli porast broja obolelih i umrlih

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) juče je objavio da se do kraja meseca očekuje nagli porast broja zaraženih koronavirusom. Očekivani nagli rast povezuje se sa širenjem visokozarazne delta varijante, koja je prvi put identifikovana u Indiji, ali i popuštanjem mera širom Evrope, Prenosi FoNET AFP.

U području koje pokriva ECDC, koje uključuje Evropsku uniju, Norvešku i Island, očekuje se incidencija od 420 slučajeva na 100.000 stanovnika u poslednjoj nedelji jula. Prošle sedmice ta brojka je iznosila 90, saopštio je ECDC.

Dodaje se da se u prvoj nedelji u avgustu očekuje da će incidencija na 100.000 stanovnika porasti na više od 620, a očekuje se i porast hospitalizacija i smrtnih slučajeva, ali usporen, zbog kampanja vakcinacije. U saopštenju se navodi da broj hospitalizacija u većini zemalja ostaje stabilan, ali očekuju da će broj umrlih ponovo preći 10 na milion stanovnika. Prošle sedmice bilo je 6,8 preminulih na milion stanovnika.