„Niko, niko kao ja“: Šta sagovornici Danasa misle o Vučićevoj izjavi da će njegov govor u UN biti u udžbenicima za 100 godina

Naravno, ovo nije prvi put da Vučić sebe ili ono što radi „stavlja“ u udžbenike. Mnogo puta do sada je predsednik rekao nekome nešto ili uradio nešto što se nije ili nikada pre desilo ili nije bar u novijoj istoriji, za koji, uzgred, ne znamo dokle seže, a odakle počinje stara istorija.

Sagovornici Danasa saglasni su da će se Vučić i period njegove vladavine sigurno naći u udžbenicima, ali u malo drugačijem kontekstu od onog kako zamišlja predsednik.

Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kaže da veruje da će se o njemu u udžbenicima pisati u kontekstu rezolucije o Srebrenici koja je doneta na Generalnoj Skupštini UN. Međutim, on smatra da se neće pisati o njegovom govoru, jer je taj govor populistički i banalan.

„Vučić će se pamtiti po tome što je, u nedeljama u kojima se dešavao masakr u Srebrenici, sa skupštinske govornice pozivao da se ubije sto muslimana za jednog Srbina, a u udžbenicima će se ta rečenica naći zato što je to najzločinačkija izjava koju je ikad neki Srbin izgovorio. On, je, praktično, u političkom smislu inspirisao zločine i medijski abolirao zločince. Pamtiće se taj čovek i po tome što je Bulevar Zorana Đinđića “preimenovao” u Bulevar Ratka Mladića, čime je potvrdio da ne samo da nema problem sa zločinima koji su se dogodili u Srebrenici, već smatra da glavni vinovnik treba da dobije svoj bulevar u prestonici Srbije“, kaže Bojan Pajtić.

„Pitanje je da li će Srba uopšte da bude za 100 godina“

Sociolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić takođe veruje da će Vučićev nastup u OUN ostati upamćen.

„Postojaće snimak njegovog radikalski sramotnog nastupa. Sada nam se zbog njega u svetu smeju, a za 100 godina, ako Srba uopšte bude, čudiće se i oni kako je moguće da je jedan stadionski besprizornik predstavljao njihove pretke u OUN. Možda će znati da je to bila predizborna predstava za njemu slične, da je među njihovim precima postojala navika da poraze prikazuju kao pobede, te da ih, između ostalog, i zbog toga više skoro ni nema.

Priča o jednom seoskom raskalašnom đilkošu

Duško Radosavljević, politikolog i fakultetski profesor iz Novog Sada za Danas kaže da će istorija sigurno pamtiti Aleksandra Vučića, ali ne zbog govora o Rezoluciji, već zbog toga što je uspeo da se približi, pa čak i da pretekne Slobodana Miloševića po načinu vladanja, za koga Radosavljević smatra da je bio najveći zlotvor u istoriji Srbije.

„Sva je sreća za ovaj narod i državu što će istoriju pisati istoričari, a ne ljudi koji se na silu guraju da uđu u istoriju. Sa druge strane, ja mislim da je ono po čemu će istorija pamtiti Vučića, i to za manje od sto godina, je to da je u vrlo teškoj konkurenciji, do sada najvećeg srpskog zlotvora koji je ovaj narod imao, a to je Slobodan Milošević, uspeo da mu se približi, pa čak i da ga nadmaši. Njegov nastup, kada je reč o Rezoluciji, je priča o jednom raskalašnom seoskom đilkošu koji ode na seoski vašar i potuče se sa svima, a onda sutra ode kod svih tih ljudi sa kojima se tukao i moli ih da mu daju nešto da jede. On ode na neke značajne događaje i  svašta nešto ružno kaže, a onda ide na kasu EU kako bi pokrpio finansijske rupe, jer je doveo državu u takvu situaciju, gde je besprizorno pljačka ko god je blizak vladajućoj stranci. Ova izjava osim što je neskromna i bezobrazna, ona dovodi u sumnju aspekte, ne samo njegove vladavine, već i njegove ličnosti. Ja sam rekao ovo, ja sam uradio ono, to je potčinjavanje naroda i države isključivo svojoj ličnosti što je jako opasno“, zaključuje profesor Duško Radosavljević.