Vučićev medijski cezarizam

Zoran Gavrilović: Vučić je 2012. došao na vlast u situaciji kada je tranzicija u Srbiji – što bi se narodski reklo – pukla. I šta je on uradio? Vučić je koristeći loše zakone napravio od medija sredstvo propagande, promocije, zabave i odmazde. Preko Pinka i tabloida on se obraćao tranzicionim gubitnicima, a to su uglavnom ljudi nižeg i srednjeg obazovanja. Stvorio je mehanizam koji mu omogućava da na izborima dobija preko 50 posto glasova.

Boban Stojanović: Vučić je temelj svoje vladavine postavio na televiziji Pink koja je postala partijska, a dobrim delom i njegova lična televizija da bi 2018. kupovinom Prve i O2 telvizije – naravno preko posrednika – zaokružio svoj medijski sistem. Mi danas imamo dve televizije koje su direktno pod kontrolom funkcionera Srpske napredne stranke, zatim Pink televiziju, čiji je vlasnik osoba od najvećeg Vučićevog poverenja, Happy televiziju, koja ne radi ono za šta je dobila nacionalnu frekvenciju, i Radio televiziju Srbije koja ne vrši toliku propagandu, ali u dobroj meri neistinito informiše. Tabloidi i dnevne novine su takođe postali sredstvo propagande tako da danas u Srbiji imamo zaokružen i zatvoren medijski sistem koji je jako teško otvoriti.

Gavrilović: Pink stvara društveno okruženje u kojem dominira kič, a kič je odličan instrument za apolitizaciju društva, odnosno za ubijanje svake ideje da je politika nešto ozbiljno. Vučić je u stvari šef jednog velikog političkog rijalitija koji se svaki dan prikazuje u Srbiji. NJegove iznenadne konferencije za štampu su urušile medije. On je medije pretvorio u svoje saveznike koji su u funkciji režima. Vučićev je cilj da stvori socijalni ambijent u kome je politika nepoželjna, jer navodno imamo Srpsku naprednu stranku i Vučića koji nam donose novo doba.

Stojanović: Televizija koja bi po ceo dan emitovala Vučića ne bi bila previše gledana, ali Vučcić u kombinaciji sa rijaliti progamima ima odličnu gledanost. Publika, koja gleda Pink, informiše se isključivo preko te televizije. Kad se završe rijaliti program i emisije turbo folka, na ekran ulazi ružičasta stvarnost koja nema nikakve veze sa realnošću. Cilj je hipnotozirati birače Srpske napredne stranke i držati ih u vakuumu Pinkove Srbije, a onima koji nisu Vučićevi glasači ogaditi politiku i uniziti Vučićeve protivnike. Pink na najgori način diskredituje sve ljude koji se usude da bilo šta kažu protiv ove vlasti. Tako da Pinkova uloga nije samo da daje podršku Srpskoj naprednoj stranci nego i da vrši odmazdu prema svima koji kritikuju Vučića,

Gavrilović: Publika kojoj se obraća Vučić traži lidera. Istraživanja pokazuju da u Srbiji osam od deset ispitanika traži čvrstu ruku i lidera. Za te ljude Vučić je neko ko donosi novo doba, on se predstavlja kao njihov zaštitnik od zle opozicije koja je, dok je bila na vlasti, izdala Kosovo i upropastila Srbiju, pa su oni ostali bez posla. To je podrška jednom autokrati od donjih slojeva društva koji traže njegovu zaštitu.

Boban Stojanović: Tabloidi imaju još jednu ulogu u Vučićevom sistemu. Ona je u funkciji Vučićevog sedenja na dve stolice, odnosno koketiranja sa Rusijom. Verujem da na naslovnim stranicama tabloida ima više Putina nego Vučića. Tabloidi služe da bi se pridobili oni birači koji su dominantno usmereni prema Rusiji i koji su protiv Zapada. Informer, Alo, Srpski telegraf i drugi tabloidi su prepuni proruskih tekstova uz najave ratova, a tu su i priče o zaverama raznoraznih tajnih službi koje rade o glavi predsedniku i koje žele da otmu Kosovo. Mnogo više nego televizija tabloidi stvaraju atmosferu da je Rusija najveći prijatelj Srbije. Srbija je zvanično duboko u procesu evrointegracija, a po tabloidima ispada da je maltene svaki građanin Srbije pod prismotrom zapadnih obaveštajnih službi.

Gavrilović: Kada kritički analizirate vlast, a posebno Vučića, kada propitujete njegovu imovinu i imovinu ljudi koji su povezani s njim stiže vas medijska odmazda. Protiv vas se vodi haranga sa podacima koje može da ima samo služba.

Stojanović: U krugovima kritičara Vučićevog režima ljudi se šale pa kažu – dok ne osvaneš na prvoj strani Informera nisi se dovoljno zamerio Vučiću. To znači da te ne doživljava kao ozbiljnog protivnika. Naravno da to što rade tabloidi izaziva strah, pa se čovek pita – šta mi treba da mi kopaju po prošlosti i izmišljaju kojekakve grehove. I u pravu su. To su zaista besmislice, ali te su novine, nažalost, izuzetno čitane.

Gavrilović: Ovo što danas imamo u Srbiji može se nazvati nekom vrstom medijskog cezarizma. Mi imamo Cezara koji upravlja društvom putem medija koji zamenjuju institucije. Jer mediji su ti u kojima se kreira politika, u kojima se i optužuje i sudi. Mediji pod kontrolom Vučića pomažu da se sprovodi njegova lična vlast. Mislim da se bez ozbiljnog međunarodnog angažovanja Vučić neće odreći ni Pinka, ni RTS-a, a ni ostalih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Stojanović: Sve što smo govorili potvrđuje da su mediji glavni stub njegove vlasti. Vučić se nikada neće dobrovoljno odreći onoga što ga čini toliko jakim i toliko moćnim i što, verujem, hrani njegovu sujetu.