Vučićev režim će nastaviti da razara i zloupotrebljava medije: Srbija iz grupe „problematičnih“ zemalja po medijskim slobodama pala među „teške“

„Pašće još niže ukoliko se sistemsko poimanje suštine novinarstva bitno ne promeni u smislu da novinarstvo služi istini, a ne onome ko je na vlasti“, komentariše Slobodan Ćirić, potpredsednik Udruženja novinara Srbije, najnovije ocene o stanju medijskih sloboda u godišnjem Svetskom indeksu medijskih sloboda Reportera bez granica.

Sloboda medija u Srbiji je na najnižem nivou od pokretanja Svetskog indeksa slobode medija 2002. godine.

Prema izveštaju Reportera bez granica za ovu godinu, Srbija je po indeksu slobode medija, među 180 zemalja u svetu, rangirana na 98. mestu, što je pad za sedam mesta u odnosu na 2023.

Naša zemlja je sada po slobodi medija na pretposlednjem mestu u zoni EU-Balkan, a ostaje na poslednjem među zemljama bivše Jugoslavije.

– Srbija već godinama doživljava pad na svim međunarodnim komparativnim listama kojima se meri nivo medijskih sloboda. Pad bi bio i drastičniji da ne postoji globalni trend povećanja političkog pritiska na medije, odnosno njihove instrumentalizacije. Nema nikakve sumnje da će Vučićev režim nastaviti da razara i zloupotrebljava medije, sve više i više. On vlada strahom, korupcijom i medijskim mrakom, po pravilu: što je strah manji, to je korupcija veća, a mrak mrkliji – kaže novinar Nedim Sejdinović.

Slobodan Ćirić ističe da se odgovor na najnovije rezutate po pitanju medijskih sloboda u Srbiji praktično nalazi u proglasu UNS-a povodom Svetskog dana slobode medija.

– Odgovor je u oslobađajućoj presudi za ubistvo Slavka Ćuruvije koja jasno kaže da tamo gde se država umeša u zločin, pravo i pravda gube bitku. Odgovor je u odbijanju Tužilaštva za organizovani kriminal da preuzme slučaj ubistva novinara Milana Pantića i vraćanje predmeta lokalnom tužilastvu koje je za dve decenije uradilo – ništa. Odgovor je u 140 evidentiranih i ko zna koliko neevidentiranih slučajeva pretnji, pritisaka i napada na novinare u 2023. i 33 zabeležena slučaja ugrožavanja novinara i medija u prva tri meseca 2024. godine. Odgovor je i u činjenici da su ti pritisci i pretnje uglavnom upućivani od strane javnih funkcionera i predstavnika političkih stranaka. Kad svemu ovome dodate nedovoljno efikasno delovanje nadležnih organa u slučajevima napada, pretnji novinarima, uz ne loš nego bedan ekonomski položaj ogromnog dela novinarske populacije, uz višegodišnje marifetluke u sufinansiranju medijskih projekata od javnog interesa, onda je jasno zašto je, po pitanju medijskih sloboda, Srbija tu gde jeste – ističe Ćirić.

I za Juditu Popović, bivšu članicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ocene o stanju medijskih sloboda nisu neočekivane.

– Notorna je činjenica da su mediji u Srbiji u najvećem broju slučajeva režimski. Sloboda medija i dodvoravanje aktuelnoj vlasti se međusobno isključuju. Ovaj režim puni 12 godina postojanja i maske su silom prilika počele da padaju zbog čega postoji očigledna potreba za jačenjem kontrole medija kako bi se stvarnost iskreirala shodno interesima političke elite – navodi Popović.

Kao rezultat, dodaje ona, dobija se negativan rejting medijskih sloboda koji je u silaznoj liniji i faktički prati rast političke nestabilnosti.

– Održavanje na vlasti iziskuje sve veću kontrololu i manipulaciju pre svega informacijama što rezultira ugrožavanjem slobode mišljenja i slobode govora, usko vezanih za slobodu medija – ocenila je Popović.

Povodom 3. maja, Međunarodnog dana slobode medija, SafeJournalists mreža je saopštila da je u Srbiji u prva četiri meseca ove godine zabeleženo najviše pretnji smrću i fizičkoj bezbednosti novinara u regionu – ukupno 39 slučajeva.