Vučićev rođendan, dan posle kog Ćuprija više nije bila ista

Nekadašnji predsednik opštine Ćuprija Ninoslav Erić je u svom govoru, poput maturanta koji se obraća razrednoj, podsetio okupljene u sali Osnovne muzičke škole „Dušan Skovran“, na dan posle kog Ćuprija više nije bila ista.

Tada je Vučić, još uvek prvi potpredsednik Vlade, na svoj rođendan pre 11 godina, došao u Ćupriju prvi put, u istu tu salu koja je tada prokišnjavala, a po podu su bile postavljene kofe koje su prelivale.

„Padala je kiša, a u našim očima tuga, jer nam po prvi put dolazi naš predsednik, na njegov rođendan, a mi ga dočekujemo sa kofama punim vode, jer je krov prokišnjavao na sve strane“, dramatično je saopštio Erić.

Onda je naš predsednik, prema svedočenju gospodina Erića, poput kakvog Svetog Save iz onih silnih narodnih priča, snagom svoje volje i nade zakrpio krov na sali muzičke škole.

Od tada je, sudeći po govoru bivšeg predsednika opštine, Ćuprija krenula uzlaznom putanjom i ne namerava da se zaustavi, baš od tog dana kada je Vučić, na svoj rođendan, izrazio nadu da ta opština može da napreduje.

Čudo da Ćuprija od tog doba kao dan opštine ne slavi datum kada nam se rodio Aleksandar Vučić.

Ali više nije čudno da se na svakojakim svečanostima po celoj Srbiji lokalni naprednjaci Vučiću zahvaljuju za sve, pa čak i ako on nema nikakve veze s tim što je urađeno. Kao da je Tito.

Već se po mnogim seoskim, a bogami i gradskim kancelarijama, može zateći Vučićeva ovekovečena glava kako visi na zidu kao da je ikona, ili opet, Tito.

Pritom, ne tvrdim da slika bilo kog vladara treba da stoji na zidu, pogotovo ne po kancelarijama zvaničnih institucija. Mislim, ti u svoja četiri zida možeš da kačiš šta hoćeš.

Sumnjam da se Ninoslav Erić jednog dana probudio i odlučio da napiše govor u kom se Vučiću obraća kao da je Mojsije koji je Ćupričane (da, tako se kaže) izbavio od ropstva rupama na krovovima i hladnim olimpijskim bazenima.

Ninoslav je to dobio od Vrha, poslali su mu iz štaba, što se kaže, kao i za vreme komunizma što je bilo. Neko mu je to napisao ili mu je bar rekao: „Daj, leba ti, malo nahvali Vučića, ali ono baš ga pošećeri.“

Verujem da on čak ni ne voli Vučića, niko ga ne voli od tih njegovih saradnika, već su uz njega jer im to „stavlja ‘leba na sto“, a njima mnogo ‘leba treba, gladna su to usta.

I da, na svečanosti povodom dana Ćuprije, zvanje počasnog građanina ovog grada pre neki dan dobio je Darko Glišić. Pa kako sad to?

Šta ćemo sa Vučićem kojeg ste toliko nahvalili? On još uvek nije počasni građanin Ćuprije, a postao je počasni građanin svuda gde se sagnuo da veže pertlu. U čak 19 opština i gradova u Srbiji.

Verujem da će ova nepravda uskoro biti ispravljena, pa će predsednik sebi dodeliti još jedno zvanje počasnog građanina.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.