Vučićeva ekipa može šta god želi

Nema nikakvih milijardi, pa prema tome one i ne mogu biti ugrožene problemima „Emaar Properties“. Dodatno, njen vlasnik Mohamed Alabar samo je garant posla u jednoj dosta problematičnoj šemi vlasništva, gde je na kraju pravi ulagač novootvorena firma sličnog imena, ističe za Danas Vjekoslav Vuković iz Inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“ povodom informacija u stranim medijima da kompanija „Emaar Properties“ prodaje hotele u svom vlasništvu.

Kako naglašava naš sagovornik, uloga stranog investitora nije da obezbedi sredstva, već da posluži kao odgovarajući partner u bilateralnom ugovoru između Ujedinjenih Arapski Emirata i Srbije, koji je po snazi iznad domaćeg zakonodavstva i dereguliše upravljanje Savskim amfiteatrom.

– Ovaj ugovor zajedno sa lex specialisom i dva planska dokumenta ranije donesena, omogućava da ekipa domaćih podobnih investitora može da radi šta hoće na ovom parčetu zemljišta Beograda, bez obaveza prema propisima, netransparentno i koristeći javna sredstva. Radi se o jako dobro smišljenom mehanizmu otimanja zemljišta i izvlačenja javnih sredstava u kome ekipa oko Gorana Vesića, Siniše Malog i Aleksandra Vučića može da radi šta god želi na ovom području, a Srbija ne samo da se ne pita o tome, već smo se odrekli i mogućnosti da to u budućnosti radimo jer je ugovorom predviđeno da ne smemo donositi planove i zakone na štetu projekta, ukazuje za naš list Vjekoslav Vuković.

Podsetimo, Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“ je zbog ovog skandaloznog ugovora podnela Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podnošenje tužbe radi utvrđenja ništavosti ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“ sa predlogom za određivanje privremene mere, a razlozi za tužbu su, između ostalog, ti da odredbe ugovora ne uzimaju u obzir stvarni obim ulaganja u projekat „Beograd na vodi“, jer procene, ali i vešto skrivana dokumentacija, govore da su ulaganja srpske strane, višestruko veća od ulaganja takozvanog „investitora“, dok je potencijalna zarada daleko manja. Takođe, predstavnici Vlade Srbije oduzeli su od grada Beograda deo ovlašćenja i preneli ih na privredno društvo „Beograd na vodi“, suprotno zakonima, a ugovorom su se obavezali da planove, kojima se uređuje izgled obale reke Save, menjaju onako kako to strateški partner želi, neovlašćeno isključujući pravo građana na donošenje odluka koje se tiču njihovog okruženja, kao i mišljenje struke.