Vučićevo “stezanje kaiša” po Evropskoj konvenciji: Sud u Strazburu raspršio nadu penzionera da će im biti vraćen novac

Odbacujući ukupno 11 predstavki, sud je u predmetu “Žegarac i ostali protiv Srbije” ustanovio da je smanjenje penzija bilo ograničeno na one koji su primali veći iznos, da je mera bila privremena, kao i da se radilo o naporima da se balansira državni budžet.

Sud je ocenio da su vlasti napravile fer balans između obezbeđivanja finansijske stabilnosti penzijskog sistema i zaštite osnovnih prava penzionera da podnesu preveliki namet.

Samim tim, raspršio je nade hiljada penzionera da će im biti vraćen iznos koji im je slovom zakona oduzet.

Mile Delić, penzionisani instruktor letenja u medijima se našao kada je 2016. godine iznos od pet hiljada, koji su bili promovisani kao pomoć penzionerima, prosledio tadašnjem predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću sa sve porukom – „Milostinju ne želim, oteli ste mi 307.645 dinara“.

Komentarišući odluku suda u Strazburu, Delić naglašava – “Ako je to Evropa u koju tako silno hrlimo, onda sam ja protiv”.

– Ja sam uvek zastupao stanovište da mi kao društvo najpre treba da se evropeizujemo, pa da ćemo tek onda biti prihvatljivi za Evropu. Međutim, kada vidim ovu presudu, pitam se o kakvoj vladavini prava pričaju svi funkcioneri Evropske unije. Nama ovakva pravda ne treba, ističe Delić.

Obraćanju Evropskom sudu za ljudska prava prethodio je niz sudskih postupaka kojima su penzioneri pokušali da zaštite svoja prava. Konačnu stepenicu za slanje predstavki u Strazbur predstavljala je odluka Ustavnog suda Srbije.

Ovaj sud je u septembru 2015. godine našao da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti zakona kojim su smanjene penzije.

Ustavni sud je utvrdio da su zakonom uvedene “interventne mere koje se preduzimaju da bi se u uslovima ekonomske krize očuvala finansijska održivost penzijskog sistema, što konkretno znači mogućnost redovne isplate penzija“.

Sud je poseban akcenat stavio na činjenicu da se propisane mere nisu odnosila na one koji su primali penzije do 25.000 dinara, što prema podacima koji su pribavili, znači da najveći broj penzionera nije bio obuhvaćen propisanim merama.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija usvojen je krajem 2014. godine. Obrazlažući potrebu za tim merama štednje tadašnji premijer Aleksandar Vučić je tvrdio da je to neophodan korak kako bi se spasila “bolesna ekonomija”, te da bi bez njih zemlja došla do bankrota.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da su restriktivne mere do nekog stepena bile opravdane, ali da je sve urađeno naopako.

– Država je posebnim zakonom naložila PIO fondu da ne isplati deo penzija. Međutim, Ustav, ali i Zakon o penzionom osiguranju sadrži garanciju da će svakome iz fonda biti isplaćena sva prava u onom iznosu u kojem su tokom radnog veka uplaćivali. Dakle, pravno gledano, penzije su mogle da se smanje, ali u pravo nije smelo da se dira. Da bi se pravo očuvalo, iznos je morao na neki način i u nekom roku da bude vraćen, a sud je dozvolio garantu, odnosno državi, da ne vraća tu razliku, kaže Kovačević.

On dodaje da će odluka suda imati i domino efekat u vidu dodatnog urušavanja poverenja ljudi u penzioni fond.

– Ovim je učvršćena vera kod ljudi da o visini njihovih penzija vlast može arbitrarno da odlučuje, kaže Kovačević.

Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija uspostavio je formulu kojim su smanjivane penzije. Pojednostavljeno, smanjenja su bila progresivna, u smislu da što je veća bila penzija, veći je bio i procenat za koji je smanjena. Onima sa najvećim penzijama ona je umanjena za 19,4 odsto. Zakon je ukinut 2018. godine, nakon četiri godine primene.

Advokat Radomir Kojić ističe da je dobro što je Evropski sud za ljudska pravao prihvatio da odlučuje u ovom predmet i što je konačno otklonjena neizvesnost da li će penzije biti vraćene.

– Ovakva odluka je bila prilično očekivalana imajući u vidu da je ESLJP već odbio ili odbacio predstavke iz drugih država koje su na sličan način smanjivale penzije. Dobili smo i odgovor koliku nam je uštedu smenjenje penzija donelo i da li ESLJP smatra teret koji su snosili penzioneri neproprocionalnim. Međutim, ovo ne treba shvatiti na način da je sud smatrao da je smanjenje penzija bila dobra mera, nego treba shvatiti na način da pred Konvencijom države uživaju veliku slobodu kada biraju mere za državne uštede u trenutku krize, odnosno da nema povrede Konvencije u ovom slučaju. Konačnu ocenu da li su mere državnih vlasti bile dobre ili ne cene glasači na izborima, zaključuje Kojić.