Vladimir Putin i Aleksandar Vučić, arhiva Foto: FoNet/Instagram predsednika Srbije
Ovogodišnji Dan oslobođenja Beograda imao je najmanje veze sa proslavljanjem antifašizma, ili oslobodiocima Beograda u Drugom svetskom ratu, pa su predstavnici vlasti ovog puta, pored neizostavne revizije istorije, ceremoniju posvetili Rusiji.
Prvi znaci rusofilije javili su se dva dana pre obeležavanje 80. godina od oslobođenja Beograda, kada su iz Vučićeve pres službe preneli tekst čestitke Vladimira Putina.
Dok neizmerna ljubav prema Rusiji u načelu nije problem, sam početak ceremonije je otpočeo nizom kontraverznih situacija, od kojih je prva svakako bila to što je Vučić položio venac kod Spomenika sovjetskim pilotima na Avali, a tek nakon toga su predstavnici vlasti posetili Groblje narodnih heroja.
Kod ovog postupka je nejasno da li su zvaničnici naše zemlje ovo uradili da bi se ponovno dodvorili Rusiji, pokupili nekoliko poena kod Putina, ili su Groblje narodnih heroja stavili u drugi plan samo iz razloga što su bili komunisti, prema kojima su predsednik i gradonačelnik Beograda u više navrata iskazali otvorenu mržnju.
Vučić je tokom ceremonije čak i propričao na ruskom, kako je rekao, u znak poštovanja Crvene armije, iako nju nisu činili samo Rusi.
Ipak, pored ljubavi prema Rusiji, mržnji prema komunistima, predsednik je i ovu priliku iskoristio da pali vatru, rekavši da: „nismo dočekali okupatorske snage sa cvećem kao neki u regionu“.
Ovim nepotrebnim podbadanjem Hrvatske i Hrvata ne šalje se samo, još jedna u nizu, katastrofalna politička poruka, koje Vučiću svakako nisu strane, već se ponovo umanjuju i zaboravljaju i hrvatski partizani koji su učestvovali u oslobađanju Jugoslavije.
Osim Hrvata, u potpunosti su zanemareni ukrajinski vojnici, do te mere da se njihova zastava nije našla pored zastava svih država koje su bile deo Crvene armije.
Ukrajina je Vučiću odlična kada treba da se prodaje oružje, ili kada njegova supruga ide u Kijev, tada strah od Putina ne postoji.
Sa druge strane, mnogo manji poduhvat, kao što je podizanje zastave Ukrajine na Danu oslobođenja, koja tu ima puno pravo da bude, ili makar spominjanje žrtava iste, preveliki je poduhvat za našeg predsednika.
Jedino iznenađujeće kod ovog događaja, čak i pozitivno, jeste odsustvo gardonačelnika Aleksandra Šapića na Danu oslobođenja, s obzirom da već mesecima unazad želi da izvrši potpunu reviziju istorije, šireći četničke ideje, samo je pitanje zašto nije došao, jer je pretpostavka da je osetio sramotu gotovo nemoguća.
Proslava Dana oslobođenja Beograda mogla je da prođe gore jedino da su na ceremoniji krenuli da veličaju fašiste, a ni to u narednim godinama ne bi začudilo od aktuelne vlasti.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
