Vujović: Mi ismevamo glupost, a ne ličnosti

Deo njegovih umetničkih kreacija trenutno je izložen u Krokodilovom centru za savremenu umetnost u Beogradu. Izložba pod nazivom „Provokart“ je prodajnog karaktera i trajaće do 30. novembra.

– Računajući sve moje dosadašnje izložbe, ova je prva. Tako da, ako je Arsenijević i dalje najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade, ja sam najstariji dizajner na svetu koji je imao svoju prvu izložbu – kaže u razgovoru za Danas popularni Grafa.

* Kako si došao na ideju da organizuješ izložbu?

– To je bila ideja Vlade Arsenijevića. Oni u „Krokodilu“ jednom mesečno organizuju tematske izložbe iz grafičke struke. Na otvaranju je bilo puno ljudi, pretpostavljam zbog toga što ju je otvorio Kesić. On mi je bio mamac.

Moja prvobitna ideja je bila da se izložba zove „Ti ne umeš da crtaš“. To je moj otac izgovorio kada sam mu rekao da želim da upišem arhitekturu. Iako su moji radovi bili izlagani i u osnovnoj i u srednjoj školi i navođeni kao primer. Inače, grafiti su satiričnog karaktera, izložene su i fotomontaže koje na satiričan način obrađuju političare i našu stvarnost. Posetioci mogu da kupe i šolje, a na prodaju su i majice sa logoima.

* Kao diplomiranog arhitektu, ne mogu a da te ne pitam kako ti izgleda uređenje Beograda poslednjih godina? Šta misliš o projektu Beograd na vodi?

– Čak i da nisam arhitekta, kao Beograđaninu mi mnoge stvari smetaju. U porastu je trend divlje gradnje bez ikakvog ukusa, mere i estetike. Beograd se ruinira u svakom smislu, ali on trpi sve rane, uvrede i šamare.

Što se tiče Beograda na vodi, o njemu je već sve rečeno. Da se slušala struka, tu bi se mnogo drugačije gradilo, jer je sve pogrešno. Lepo je što je taj prostor raščišćen od zmija, pacova i narkomana, ali zgrade koje niču pored dve kule blokiraju pogled ka reci. Da je neko postavio pitanje – koje je najgore mesto da se podignu zgrade u Beogradu, odgovor bi bio – na ovom mestu gde sad niču u Beogradu na vodi.

* Da li ti se dopada novogodišnje kićenje Beograda?

– Malo mi je čudno što se u Beogradu svaki dan iznedri po neki ukras. Zlonamerne su tvrdnje da to puno košta. Istina je da ljudi pored kontejnera ostavljaju svoje stare stvari, Deda Mrazove, irvase i svetleće fotelje. To je jeftino, možda košta nekoliko stotina dinara. Biće toga još puno, videćete.

* Kako si od nekadašnjeg asistenta na Arhitektonskom fakultetu upao u ekipu Njuz neta?

– Dejan Nikolić, osnivač Njuza, pozvao me da uradim majicu sa njihovim logom. Meni se dopalo to što rade, pa sam počeo da im šaljem tekstove. Objavili su mi, otprilike, peti, verovatno iz sažaljenja. Međutim, taj tekst je postao najlajkovaniji u istoriji Njuza. Sećaš se kad je u Japanu 2011. bio veliki zemljotres i cunami? Naša delegacija na čelu sa Borisom Tadićem je tri dana pre toga bila u poseti Japanu i ja sam napisao tekst „Srpskoj delegaciji zabranjeno putovanje po svetu zbog malera“. Takođe, tekst koji su jedva pustili „Tetke dobile status trećeg roditelja“ je najšerovaniji od svih tekstova na Njuzu. Ovo je sad zvučalo kao da se hvalim, što mi uopšte nije bila namera.

* Često je stvarnost neverovatnija od vaših tekstova pa se uz neke vesti obavezno stavlja haštag nijenjuz. Koja vest je tebe iznenadila ili si pomislio „pa to ni mi ne bismo mogli da smislimo“?

– Prva koja mi pada na pamet je vest „Milutin Mrkonjić prevario Anu Bekutu sa svojom ženom“. Mnogi misle da smo to mi pisali, ali to je tekst objavljen u medijima. Meni najsmešnija vest koja zvuči kao da je sa Njuza je „Direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak zavejan na putu ka Zlatiboru“.

* Vaša ekipa radi i na scenariju za emisiju „24 minuta sa Zoranom Kesićem“. Humor i satira ne bi trebalo da imaju granice, ali, postoji li nešto u šta ne dirate?

– To je dobro pitanje. Gledamo da zadržimo dobar ukus i da ne radimo nešto što neki drugi rade, poput Kontravizije. Ne ismevamo nečiji izgled, ne ističemo mane koje nemaju veze sa tematikom emisije. Kada je reč o kritici, tu nema granice. Ne štedimo nikog, bio on pozicija ili opozicija. Mi reagujemo na glupost, ne na ličnosti.

* Da li su političari nekad reagovali nakon emisije?

– Izbegavaju to, jer ako reaguju na vest iz Njuza, još više bi se pokopali. Nekad na društvenim mrežama postave deo emisije uz „hahaha“, mada ne verujem da im je zaista smešno. Zvao nas je jedino Rasim Ljajić pre nekoliko godina. Tada je Ivan Bauer iz njegove stranke delio pomorandže povodom Dana protiv nasilja nad ženama. Rasim je zvao i rekao „nisam imao pojma šta je ovaj moj radio, tek kod vas sam video“.

* Jednom ste napravili presedan pa ste uozbiljili emisiju kada vam je Sergej Trifunović bio gost. Zbog čega?

– Sergej je, inače, čest i drag gost naše emisije. Bez obzira koliko je on duhovit, taj segment smo morali da uozbiljimo. To je bilo u vreme ozbiljnih napada na njega i humanitarnu fondaciju koju je osnovao. Svakom normalnom je bilo jasno zbog čega su ti orkestrirani napadi po tabloidima išli svakodnevno, ali smo osetili potrebu da mu damo prostor da objasni o čemu se to radi, da čak i onima koji su imali crv sumnje sve bude jasno. Ovom prilikom mu još jednom pružam punu podršku.

„Kvaziduhoviti džabalebaroši“

* Tabloidi vas ponekad potkače. Dragan J. Vučićević vas je, između ostalog, nazvao i kvaziduhovitim džabalebarošima.

– To smo shvatili kao kompliment. Ipak je on deo naše svakodnevice, sveprisutan, gledamo ga svaki dan na pojedinim televizijama. Imao sam tu čast da je jednu moju montažu i grafiku iz emisije, gde izgleda kao Neo iz „Matriksa“, postavio kao profilnu sliku na Tviteru. To je definitivno bio najveći uspeh u mojoj karijeri.

Suludo je osuđivati karikature

* Velika bura se digla oko Koraksovih karikatura u Danasu. Šta ti misliš o tome?

– Prvo, suludo je komentarisati i osuđivati karikature. Drugo, niko iz vlasti nije osudio ono što je prethodilo karikaturama, a to je govor Aleksandra Martinovića u Skupštini gde Danas dovodi u vezu sa Hitlerom i Gebelsom.

O Graforidži

Miroslav Vujović Graforidža je grafički dizajner iz Beograda. Završio je XIV gimnaziju, Arhitektonski fakultet u Beogradu, na kojem je jedno vreme radio i kao asistent, a potom i Visoku sportsku školu kao diplomirani trener plivanja. Grafičkim dizajnom počeo je da se bavi slučajno kada je jednog dana otišao u štampariju da podigne neke bedževe. Od tada pa sve do danas radi u toj oblasti. Specijalizovao se u izradi logotipa, a mnogi od njih našli su se u prestižnim svetskim časopisima za dizajn. Za neke od svojih radova osvojio je važne nagrade poput Red Dot, Graphis, A’ Design Award, Wolda (dva puta) itd. Pre nekoliko godina obnovio je svoju ljubav prema plivanju, pa se danas takmiči u masters konkurenciji, u kojoj medalja ima mnogo više nego nagrada za dizajn. Učestvovao je na tri Evropska prvenstva i na jednom Svetskom prvenstvu. Najbolji plasman mu je 10. mesto na EP 2018. godine.