Vujović: Srbiji treba 350 postrojenja za preradu otpadnih voda

Ona je na regionalnoj konferenciji „Tranzicija ka zelenoj ekonomiji“, u organizaciji Smart Kolektiva, istakla da su najveći problemi u oblasti zaštite životne sredine aerozagađenje, otpadne vode i upravljanje čvrstim otpadom.

„Zahvaljujući kreditnim linijama Razvojne banke Saveta Evrope radiće se 27 fabrika za preradu otpadnih voda, reciklažni centri u osam regiona kojima će gravitirati 50 opština u Srbiji“, rekla je Vujović.

Prema njenim rečima intenzivno se radi i na zameni kotlarnica širom Srbije na prihvatljivije ekološke energentne, kao i na pošumljavanju, što dovodi do poboljšanja kvaliteta vazduha i zdravlju ljudi.

Govoreći o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, Vujović je napomenula da ona pruža jasan pravac kome ovaj region teži, dodavši da je započeta analiza Deklaracije iz Sofije i utvrđivanje aktivnosti koje su neophodne kako bi se ona sprovela.

„U toku je formiranje radne grupe za implementaciju Zelene agende koja obuhvata predstavnike 18 institucija u Srbiji, čiji je zadatak da je što bolje integriše sa nacionalnim ciljevima i samim procesom pristupanja Srbije EU“, objasnila je ministarka.

Ona je dodala da je u 2020. godini pripremljena mapa puta za cirkularnu ekonomiju, kao prvi dokument u regionu, a u okviru njega i trogodišnji program sa pratećim akcionim planom koji će biti gotov do kraja ove godine.

Vujović je podsetila i da je rebalansom budžeta limit Ministarstva životne sredine povećan za četiri milijarde dinara, što je povećanje od 50 odsto.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je da je u zaštiti životne sredine neophodno partnerstvo na svim nivoima jer je to oblast koja se tiče svih građana.

Prema njenim rečima nova metodologija pregovora sa EU je identifikovala klaster četiri koji se odnosi na Zelenu agendu, digitalizaciju i održivu povezanost.

„Uspeli smo da pripremimo ceo ovaj klaster, što je važan signal sa naše strane da smo ozbiljno ušli u promene“, istakla je Joksimović.

Ona je dodala da je Srbija u okviru EU finansijske podrške IPA 2 sprovela značajne projekte koji su povezani između ostalog i sa oblastima životne sredine.

„IPA 3 inicijativa je naslonjen na ekonomsko investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je takođe opredelio značajna sredstva za sve u regionu, po projektima vezanim za zelenu transformaciju“, navela je Joksimović.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da zelena tranzicija ima veze sa usklađivanjem i menjanjem politika, promenom strategije ekonomskog razvoja, uključivanjem različitih sektora, te sa mnogim procesima koji su vezani za evropske integracije.

„Jedna od ključnih tački u zelenoj tranziciji je doprinos obnovljivih izvora energije koji donose energetsku efikasnost“, naglasio je Fabrici.

On je ocenio da Srbija treba ambiciozno da radi na nacionalnom energetskom i klimatskom planu, jer je Zelena agenda, agenda rasta.