Vuk živi na sceni Pozorištanceta Puž

Nakon što je posle kraće bolesti 16. marta 2020. godine Vuk napustio scenu dečijeg pozorišta za koje je živeo, nastala je pesma „Anđeoski Puž“.

Kako je nastao spot u kom je predstavljena oda ljubavi prema pozorištu i drugarstvu sa Vukom za Vuka, saznali smo iz „prve ruke“.

Naime, nekadašnjem novinaru, mami Milici je do dolaska u život Vuka najveća ljubav bilo pisanje.

Sva prva mesta od 2009. godine u Miličinom životu zauzeo je Vuk, a „Anđeoski Puž“ je, kako sama kaže, spojio dve najveće ljubavi u jednu, istinsku i svevremensku.

Spoj najsnažnijih emocija nakon Vukovog odlaska na nebo Milica je pretočila u stihove.

– Kada je napunio pet godina, Vuk je postao i zauvek ostao „Pužić“. Više od polovine života proveo je na „daskama koje život znače“ i napustio ih sa nepunih 11 godina. Biti „Pužić“ predstavlja način života koji ne podrazumeva samo pevanje ili glumu dece. „Pužići“ su pre svega dobri drugari koji pozorišnoj publici poručuju da je ljubav važnija od novca, da su knjige super blago, da je živeti punim plućima važnije od bilo koje titule, da deca treba da se trude da nam planeta Zemlja čista bude, da su u laži „kratke noge“ ali i da je porodica carstvo u kome caruje drugarstvo. Sve to i mnogo više od toga, „Pužići“ upoznaju, osećaju, žive, darujući u svakoj predstavi publici istinski „vitamin za dušu“ – kaže Milica Stojanović za Danas.

Stihovi su nastali dok je Milica sređivala Vukove fotografije iz pozorišta.

Kako kaže, dok ih je stavljala u album, fotografije su govorile, a ona ih je samo zapisala.

Tekst je inspirisan Vukovim životom u pozorištu.

Nakon što su nastali stihovi, vođa hora „Pužići“ Božidar Obradinović komponovao je i uradio aranžman, a snimatelj Igor Borović Cipi ovekovečio pozorišne drugare u spotu – sa Vukom za Vuka.

Svojevrsno svedočanstvo „Sa Vukom za Vuka“ Minja, Ilija, Tara, Ognjen, Milan i Anamarija pretočili su srcima u istinsku odu ljubavi: ljubavi prema životu, pozorištancetu „Puž“, Branku Kockici zvanom Milićević, Caci, glumcima, pozorišnoj umetnosti, prijateljstvu i radosti jednog dečijeg života ispunjenog vanvremenskim vrednostima.

– Reči pesme sam poslala kompozitoru Božidaru Obradinoviću, sjajnom pedagogu, koji je mogu slobodno da kažem najzaslužniji što su „Pužići“ to što jesu – odlični drugari, pevači i glumci. Boža je komponovao muziku, a ideja da Vukovi najbolji drugari otpevaju pesmu je zajednička. U spotu reči prate fotografije i snimke sa scene. Vuk je sve predstave gledao nekoliko puta, ali mislim da kada bi morao da izdvoji jednu, to bi bila „Robin Hud“, u kojoj je voleo da glumi. Njegova najdraža pesma iz pozorišta je upravo iz ove predstave iako je najponosniji na „Uspavanu lepoticu“. U „Uspavanoj lepotici“ su „Pužići“ vilenjaci, a koreografija je veoma zahtevna, pa je Vuk bio posebno ponosan što je bio deo te ekipe od „10 veličanstvenih Pužića“. Milojka je ženska uloga iz predstave „U svetu postoji jedno carstvo“ za čiju naklonost se bore dva dečaka, a Vuk je uvek želeo da bude jedan od njih. U predstavi je prvo vuku svako na svoju stranu, ali ubrzo postaju kavaljeri koji pokušavaju da je očaraju buketima cveća i pozivom na ples. Poruku pesme su glasovima preneli „Pužići“, jer je neko živ dok ga se sećaju oni koji ga vole, a kroz Vukove drugare živi uspomena na Vuka. Vuk je uvek znao da izabere dobro društvo. Sigurna sam da ih je posmatrao dok su pevali za njega, a njegov anđeoski osmeh koji se širio na snimanju je rekao sve.

Vuku je gluma bila način života, a pozorišne predstave u kojima je nastupao pretvarao je u stripove. Posle „Crvenkape“, „Robina Huda“, „Tatatatira“, „Raspevanog pozorišta“, „U svetu postoji jedno carstvo“, „Zlatne ribice“ ili Vukove najdraže „Uspavane lepotice“, predstave je pretvarao u crteže.

Iako je trenirao karate, gluma, fotografija i slikarstvo, svet umetnosti bio je Vukov izbor.

Kao što pesma kaže, „Puž“ je bio Vukova druga kuća, a pozorište pravi dom.

– Naš stan se često pretvarao u pozornicu jer je Vuk stalno izvodio neke „kerefeke“ i vežbao koreografiju za predstave. Deca iz spota su Vukova „ekipa“ sa kojom se u „slobodno vreme“ i van pozorišne sezone intenzivno družio. Zajedno su proslavljali rođendane, išli na izlete, putovanja, letovanja i zimovanja, a kada bi neko od drugara došao u goste, nova predstava je bila zagarantovana.

Uz scenski život, najzanimljivije je bilo „iza kulisa“. Posle svake predstave ili probe, svaki trenutak u „Pužu“ bio je nezaboravan doživljaj i anegdota.

– Ove godine na zimovanju na kome smo bili sa Vukovim pozorišnim kolegom Ognjenom u hotelu je bilo tematsko veče za decu „Ja imam talenat“, a prisutna deca su se sama javljala da pevaju ili recituju. Vuk i Ognjen nisu hteli da kažu da su glumci. Sedeli su i posmatrali drugu decu, a kad sam shvatila da su rešili da budu samo publika, „odala“ sam ih kod animatorke, dok ih je Ognjenova mama zagovarala. Kad ih je animatorka pozvala i spektakularno najavila kao profesionalne glumce, pitala je šta će izvesti, bez pardona su rekli da neće ništa. Na provokaciju da se stide imali su spreman odgovor „Ne stidimo se, nećemo!“. Pitala sam Vuka zbog čega nisu hteli i dobila odgovor: „Ne može to tako, ona nas prozove i mi odmah nešto pevamo ili glumimo. Treba to na vreme da se najavi, bar tri-četiri dana ranije.“ I bili su u pravu, ipak su oni profesionalci.

Da li je Vuk imao omiljenog pozorišnog kolegu, ostaće tajna kako bi Vuk želeo. Milica je Vuka redovno vodila u pozorište i čim prođe epidemija, nastaviće tradiciju.

– Vuk odrasta i živi na sceni i van nje. Nastaviću da gledam Vukove drugare, ne samo u pozorištu „Puž“, već ću posećivati i druga pozorišta, gde god budu bili drugari, jer kroz njih Vuk odrasta i živi, kako na sceni, tako i van nje – poručila je Milica Stojanović.

Šta kažu drugari

Svevremenski i vanvremenski

Zahvaljujući vrednostima koje su Caca i Branko Milićević utemeljili u Pozorištancetu Puž, a nastavili da neguju članovi hora „Pužići“ i svi saradnici zajedno sa publikom i poštovaocima – uspomena na Vuka živi. Šta o Vuku kažu drugari iz spota, može se opisati u dve reči: drugarstvo i ljubav koja je svevremenska i vanvremenska!

DRUGARI IZ SPOTA O VUKU:

OGNJEN: Vuče, hvala ti za sve, za svaku lepu reč, radost, tajnu, smeh. Svaka igra sa tobom bila je prava avantura, a predstave nisu i neće biti iste bez tebe. Uvek sam se radovao završnom koncertu u „Pužu“, jer si tada svima nama davao pozivnice za svoje rođendane koji su bili ekstra. Najbolji si drug, ostaćeš mi u lepom sećanju.

ILIJA: Voleo sam da se igram sa Vukom zato što nam je bilo zabavno. Posle proba ili predstava, stalno smo se igrali žmurke, jurcali ili se pentrali svuda pa nas je njegova baka, kad god bi dovela Vuka u pozorište, opominjala.

TARA: Sećam se kada smo zajedno nastupali u predstavi „U svetu postoji jedno carstvo“, u kojoj sam ja glumila Milojku, pa smo zajedno plesali. Drago mi je što sam bila Vukova drugarica, što smo glumili zajedno i što sam otpevala pesmu o Vuku, jer tako čuvamo uspomenu na njega.

MINJA: Sećam se Vuka kako smo pevali zajedno na pozornici, kako smo se jurili po sali u „Pužiću“, kako smo se glupirali na balkonu, kako je dobro glumio u predstavama. Sećam se kako smo se šalili. Jurili smo se po trotoarima, a ljudi su nas gledali kao čudake. Sećam se kada nas je Boža zajedno prozivao da glumimo u predstavama, nosili smo iste kostime na sceni. Žao mi je što nećemo više ići zajedno na letovanja. Ipak, dok smo snimali spot za našeg Vuka, osećala sam se tužno, ali mi je drago što sam snimila pesmu za njega, i što me je gledao sa neba, a ja sam nastavila da verujem u njega kao dobrog prijatelja. Pogledala sam i ostale drugare, svi su bili tužni, ali i srećni što snimamo pesmu i žao mi je jer mi nedostaje njegov glas. Prijateljstvo je najjače i ne može da se razdvoji.

MILAN: Vuk je bio moj dobar drug. Zajedno smo pevali u horu pozorišta „Puž“ i igrali u predstavama. Vuk je bio na mom rođendanu i ja sam bio na njegovom rođendanu. Lepo smo se igrali. Skoro smo pevali pesmu o Vuku i ja verujem da je Vuk tu. Hteo bih da podelim sa drugovima u školi priču o Vuku, ali još uvek ne mogu. Rekao sam mami i tati da bih voleo da napravim u pozorištu predstavu o Vuku.

ANAMARIJA TEŠIĆ: Vuka ću da pamtim, jer je dobar drug. Bio je i kod mene kući na mom rođendanu. Na probama u „Pužu“ Vuk je uvek sedeo na istom mestu. Posle svake probe nas nekoliko smo uvek išli napolje i ostajali da se igramo. Kad sam čula da ću da pevam pesmu koju je Vukova mama napisala, a Boža komponovao, osećala sam se čudno. Bila sam i srećna i tužna. Na snimanju sam bila tužna što Vuk nije sa nama, a srećna što za njega pevam. Vuk je gore i sa mnom je i kad sam kod kuće i kad sam u „Pužu“.

Pesmu i spot možete pronaći na „Puževom“ Jutjub kanalu: https://www.youtube.com/watch?v=KiKLr5DSaes&ab_channel=PozoristePuz