Čak dve trećine građana Srbije, odnosno 61 odsto, smatra da su SAD i NATO krive za rat u Ukrajini, dok njih 4,5 odsto samtra da je kriva Ukrajina, a 3,5 odsto misli da je kriva Rusija, istakao je Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli (NSPM).
On je na današnjoj debati “Srbija 1999. i Ukrajina 2022. – sličnosti i razlike”, koja je održana u Medija centru, predstavio istraživanje koje je sproveo NSPM, a koje je imalo dva pitanja – ko je u pravu i ko je kriv za rat u Ukrajini.
Vukadinović je naveo da je istraživanje pokzalo da pet odsto građana Srbije smatra da je Ukrajina u pravu Ukrajina, 36 odsto da je Rusija, 29 odsto misli da niko nije u pravu, a 30 odsto ne može da se opredeli.
– Istraživanje pokazuje da javno mnjenje u Srbiji spontano rusofilno, iz različitih razloga, racionalnih ili iracionalnih. Mislim da građani Srbije ne greše mnogo, osećaju da je to nastavak onog što su gledali nad sobom i oko sebe 1999. godine. Srpsko javno mnjenje još reaguje na zdrav i logičan način, a naše elite ne vole da vide stav javnog mnjenja – istakao je Vukadinović.
Naveo je da je rat veliko zlo, te da je odgovornost na elitama da učine sve što mogu da se rat preduhitri i izbegne.
– Međunarodno pravo nije džu boks ili samoposluga, ono postoji ili ne postoji, kriši se ili ne krši. Građani Srbije su bili svedoci takvog kršanja i upravo zbog toga su skeptični prema obrazloženjima koja dolaze iz istih centara moći i zbog toga podržavaju Rusiju – istakao je Vukadinović.
On smatra da Srbija ne treba ni prema jednoj zemlji da podrži sankcije, ne samo prema Rusiji.
Profesor Dušan Proroković istakao je da postoje sličnosti i razlike SRJ 1999. i Ukrajine 2022. godine, navodeći dve ključne stvari – prva je da se protiv Rusije primenjuje koncept otpadničke države, kako što je SRJ bila otpadnička država.
Ukazao je da je ovaj koncept otpadničke države razrađen tokom vlasti Bila Klintona.
– Svetski poredak je 1999. dobio polarni oblik. Tada je pokazano šta to znači, pošto su SAD mogle da zaobilaze Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, da vojno intervenišu u jednoj zemlji, da bombarduju kinesku ambasadu, da ubrzaju širenje NATO na Istok – istakao je Proroković.
Rekao je da je u toku početak dedolarizacija, odnosno početak obezbeđivanja dolara i pad vrednosti američkih obveznica u budućnosti.
– Rusija nije Srbija i okolnosti u svetu su drugačije nego 1999. godine. SAD i njegovi evropski vazali moraju shvatiti činjenicu da nemaju pristup resursima i da štampaju dolar u neograničenim količinama – ukazao je Proroković.
Profesor Dejan Mirović istakao je da se ne poštuju obavezujuće rezolucije UN.
– U našoj krizi je to rezolucija 1244. Nju ne poštuje Evropska unija, izuzimajući pet zemalja, i ne poštuje je Vučić, koji nas ubeđuje da ova rezolucija ne dejstvuje, što nije tačno – istakao je Mirović.
Ukazao je da je kriza u Ukrajini počela još 2014. godine, a da su sporazumi iz 2015. pretočeni u Rezoluciju 2205.
– U njoj se propisuje da će Donjeck i Lugansk ostati deo Ukrajine, ali da im se garantuje političko delovanje i jezičko opredeljenje. Zelenski je ukinuo ruski jezik, poručio im da mogu da se isele ako im ne odgovara da žive u Ukrajini i naveo da neće poštovati Rezoluciju 2205, i u tome je imao javnu podršku SAD, Nemačke i Francuske – rekao je Mirović.
Dodao je da su zapadne države doprinele dešavanjima u Ukrajini, jer ne poštuju rezolucije 1244 i 2205, kao što Rezoluciju 1244 ne poštuje Vučič i opozicija, poput opozicije oko Dragana Đilasa.
– Centralna vlast u Kijevu je vršila ratna dejstva protiv ruske manjine na istoku Ukrajine. Donjeck i Lugansk su imali pravo na otcepljrenje, Kosovo nije, i iza ovoga stoji međunardono pravo – naglasio je Mirović, dodajući da je Srbija u Generalnoj skupštini UN trebalo “makar trebalo da bude neutralna, ako ne i protiv”.
Profesor Slobodan Reljić, naveo je da se nacizam posle Hladnog rata legitimiše kao demokratski svet u evropskoj porodici naroda.
– Ukrajina se gura u ekstremni nacizam, zato danas nije čudno kad neki tamo voditelj kaže da treba da se pobiju ruska deca. 2014. imali ste GS UN pokrenula rezoluciju o zabrani veličanja nacizma, a protiv su bile Kanada, SAD i Ukrajina, oko 55 bilo uzdržanih, među kojima su bile sve države EU – naveo je Reljić.
– Narod u Srbiji nema dilemu, sva istraživanja pokazuju kako su orijentisani, politička elita ima ozbiljnu dilemu. 23 godine posle NATO agresije, ponovo se nalazimo na velikoj prektretnici, rekao je Reljić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.