VUKADINOVIĆ: Ima naznaka da ću postati direktor BIA

Vlada Srbije će najverovatnije na sednici 17. jula imenovati novog direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), jer je dosadašnji šef srpske tajne službe Rade Bulatović 8. jula podneo ostavku na tu funkciju, saznaje Danas.
Kao najozbiljniji kandidat za prvog čoveka tajne službe već duže se pominje Saša Vukadinović, aktuelni direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde.
Vukadinović kaže za Danas da postoje naznake da bi mogao da postane direktor BIA, ali da je to u ovom trenutku i dalje otvoreno pitanje, odnosno da nije definitivno.

Biografija kandidata za novog šefa tajne službe

Saša Vukadinović, kandidat za novog šefa BIA, rođen je 12. januara 1972. u Kruševcu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1997. godine, a do kraja 2000. radio je u advokatskoj kancelariji. Bio je član Izborne komisije za izbor poslanika za Veće republika u Saveznoj skupštini, a ubrzo je postao i član Nadzornog odbora za sprovođenje izbora. Od naredne godine radio je kao načelnik SUP, a zatim i Policijske uprave u Kruševcu. Vukadinović je 2003. tokom policijske akcije Sablja, kao načelnik kruševačke policije učestvovao u hapšenju vođe kruševačkog klana Zorana Jotića Jotke i njegove grupe, a radio je i na otkrivanju Jotićevog pokušaja da iz Centralnog zatvora u Beogradu podmiti sudiju Vrhovnog suda Srbije Ljubomira Vučkovića da bi bio pušten na slobodu. Za direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde postavljen je u junu 2007.

– Imam nekih naznaka, ali je to suviše otvorena stvar u ovom momentu i nije definitivno, odnosno samo je jedna od varijanti. Postoje neki pokazatelji da bi to trebalo da se desi. Bilo je priča o tome, ali ne želim ništa da prejudiciram – rekao je Vukadinović za Danas.
Civilna kontrola tajnih službi u Srbiji postoji prema zakonu, ali ne i u praksi, ocenjuju stručnjaci i naglašavaju da bi njegov osnovni zadatak trebalo da bude završetak saradnje s Haškim tribunalom, reforma službe, ali i da je neophodno uspostavljanje mehanizama unutrašnje i spoljne kontrole. Za bezbednosne stručnjake jedna od osnovnih stvari je uvođenje generalnog inspektora za službe bezbednosti, po uzoru na unutrašnju kontrolu u policiji. Međutim, ta služba u policiji nije naišla na dobar prijem među kolegama.
– Glavni zadatak novog šefa BIA biće završetak saradnje s Haškim tribunalom, odnosno lociranje i hvatanje preostalih haških begunaca. Ukoliko postoji politička volja, odnosno ako hoćemo u EU, moraćemo da lociramo i uhapsimo Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića – ukazuje za Danas Bogoljub Milosavljević, profesor Pravnog fakulteta Union.
Prema njegovim rečima, prioritet prvog čoveka BIA biće i konačna reforma te službe. On dodaje i da je neophodno reformisati vojne službe bezbednosti – Vojno-bezbednosnu agenciju (VBA) i Vojno-obaveštajnu agencija (VOA), „koje su nekako uspele da izmaknu reformi“. Podsetimo i da još nije odlučeno da li će VBA i VOA ostati odvojene ili će biti spojene u jednu vojnu službu.
Što se tiče konkretnih poteza u okviru reforme BIA, kaže Milosavljević, najpre treba doneti novi i kvalitetniji zakon o BIA.
– Treba izmeniti ovlašćenja zaposlenih, naročito prilikom prikupljanja podataka, redefinisati sistem vrednosti i metode rada, ali i obezbediti mehanizme za nadzor i kontrolu službe – objašnjava Milosavljević.
Govoreći o kontroli, Milosavljević ukazuje na to da je najbitnije uspostaviti spoljnu kontrolu, putem parlamenta i Saveta za nacionalnu bezbednost.
Inače, Savet za nacionalnu bezbednost osnovan je kako bi koordinisao sve službe bezbednosti u Srbiji, mada se to telo retko sastaje. Činjenica je i da javnost nema uvid u rad tog saveta, što upućuje na zaključak da je reforma bezbednosnih službi još na početku.
Članovi Saveta su predsednik i premijer Srbije, ministri pravde, odbrane i policije, načelnik Generalštaba Vojske, direktor BIA i šefovi VBA i VOA. Savet je formiran krajem maja prošle godine uredbom Vlade Srbije, ali njegov rad nije zakonski regulisan.
Docent na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić, koji je svojevremeno bio kandidat za generalnog inspektora za službe bezbednosti, kaže za Danas da će haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić biti uhapšeni ako za to bude bilo političke volje.
– Ukoliko ne bude bilo političke volje, oni neće biti uhapšeni – ističe Dragišić. Prema njegovim rečima, za civilnu kontrolu službi bezbednosti nedostaje zakon, jer je kontrola u skladu sa postojećim zakonom praktično nemoguća. Na pitanje da li postoje neke naznake da bi uskoro mogao da bude postavljen generalni inspektor za službe bezbednosti, Dragišić objašnjava da nije jasno da li je to u skladu sa trenutnim zakonom uopšte moguće.
– Ta funkcija postoji prema saveznom zakonu iz 2002. Prema novom zakonu, koji je potpuno nemušt, to bi moglo da se uradi, ali se to ne pominje. Ranije je generalni inspektor bio deo Saveta ministara državne zajednice Srbije i Crne Gore, a sada takvo telo ne postoji. Bez novog zakona o službama bezbednosti nije moguća kvalitetna civilna kontrola bezbednosnih službi – ističe Dragišić. Po njegovim rečima, glavne prioretite u radu BIA predlagaće novi šef srpske tajne službe, a to će mu biti određeno i od Vlade Srbije.
– Parlamentarna kontrola tajnih službi postoji, ali ona ni iz daleka nije dovoljna da bismo mogli da govorimo o tome – ističe Dragišić.