Vukadinović: Vučićev rejting jeste visok, ali je ispod 50 odsto

Time se samo tera voda na Vučićevu vodenicu i pothranjuje teza koju lansiraju kontrolisani mediji i istraživači o enormnoj popularnosti i podršci od preko 60, možda već i 70 odsto, koliko dobija na tim pojedinačnim lokalnim izborima, koji mu služe za demonstraciju izborne sile i demoralizaciju opozicionih birača. Rejting SNS-a i Vučića jeste visok, ali je ipak ispod 50 odsto, kao što se, uz sve zloupotrebe i manipulacije, pokazalo i na svim prethodnim parlamentarnim izborima. Naprednjake treba pustiti da se sami zabavljaju, slave i seire na tim lokalnim izborima, a istovremeno opozicija treba da se priprema za opšte izbore ili opšti bojkot, kaže u razgovoru za Danas Đorđe Vukadinović, narodni poslanik i urednik Nove srpske političke misli.

* Mogu li građanski protesti da ubrzaju raspisivanje parlamentarnih izbora, obzirom da se zna da Vučić ne beži od izbora i može li se desiti da te izbore opozicija opet dočeka bez ispunjenih uslova?

– Vučiću, kada odluči i želi, sve može da posluži kao povod za raspisivanje izbora – počev od protesta, pa do „nepodnošljivog stanja u parlamentu“. Uostalom, već je dva puta zaredom bez ikakve stvarne potrebe raspisivao vanredne izbore, pa može i sada, nezavisno od povoda. Ali meni se čini da nije baš siguran da li mu izbori zaista trebaju, jer će, čak i u slučaju, po njega, najpovoljnijeg ishoda posle toga u parlamentu imati brojniju i organizovaniju opoziciju – a najverovatnije će ispasti „konstruktivni“ radikali i LDP.

* Ukoliko izborni uslovi ne budu ispunjeni treba li opozicija okupljena oko SzS uopšte da izađe na izbore i može li bojkot da uspe ako na te izbore izađu radikali LDP i LSV?

– Iluzorno je očekivati ispunjenje svih uslova i održavanje fer i demokratskih izbora u ovim okolnostima i pod ovom vlašću. Ali mislim da treba tvrdo insistirati makar na nekim minimalnim zahtevima i od njih ne odstupati – pre svega, kada je reč o biračkim spiskovima i medijskoj sferi. Režim, naravno, sprema svoje „trojance“ i „omiljene opozicionare“, ali svima je jasno da takvi izbori i parlament ne bi imali ni minimalan spoljni niti unutrašnji legitimitet.

* Sudeći po izjavama predstavnika vlasti, pa i predsednika Srbije građanski protesti u Beogradu nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Kako to komentarišete?

– Realno govoreći, protesti su prošli iznad svakog očekivanja – i po atmosferi i po broju učesnika – što je iznenadilo čak i same organizatore, a u redovima vlasti izazvalo popriličnu nervozu. Daleko od toga da će režim pasti od par protesta, ma koliko oni bili uspešni i masovan. Ali ovo jeste korak u dobrom pravcu i neka vrsta putokaza za dalje opoziciono delovanje protiv ovakvog režima. Mislim da je, iako pomalo eklektička, ova kombinacija građanskog i političkog protesta, u osnovi, dobra formula i zato će vlast i njeni sateliti učiniti sve da je razbiju i kompromituju.

* Kakvu je poruku predsednik Srbije poslao tvrdeći da možete da šetate do mile volje, ali da on neće ispuniti ni jedan zahtev, pa makar vas na ulicama bilo i pet miliona?

– Aleksandar Vučić je, po običaju, reagovao neumesno, nedržavnički, svadljivo i ostrašćeno. Očigledno je da on ili ne ume ili ne želi drugačije. I dobro je što je to sad, iz dana u dan, sve očiglednije. I što je pred tim sve teže zatvarati oči, praviti se kako je, tobože, sve normalno, kako su „svi isti“ itd…

* Čini se da protestima nedostaju konkretni zahtevi?

– Ovo su prvenstveno protesti protiv nasilja i „krvavih košulja“, pa u tom smislu neki specijalni zahtevi nisu ni bili neophodni. Mada verujem da će se ti zahtevi pojaviti u kasnijim fazama. U osnovi, ovo je protest protiv režimske samovolje, urušavanja i izvrgavanja ruglu svih demokratskih institucija, protiv straha i medijskog mraka. A sve je to kondenzovano u liku Aleksandra Vučića – i on zaista jeste glavna tema i meta ovog protesta.

* Ne čini li vam se da je predsednik svih građana poslednjih dana dodatno podelio Srbiju i njene građane?

– Vučić od podela, razdora i sukoba živi. On neprekidno cepa čitavo društvo i građane, deleći i novinare na podobne i nepodobne. Zato mu se može i treba suprotstaviti solidarnošću i jedinstvom. Kako u struci, tako i u parlamentu i na ulici. Ali to istovremeno znači i distanciranje od lažne opozicije, lažnih novinara, lažnih eksperata i lažnih NVO.

* Pokret slobodnih građana do odlaska Saše Jankovića nije želeo da učestvuje u protestima, tvrdeći da oni koji ih vode usmeravaju građansku energiju ponovo na stranputicu, dok DSS uslovljava učešće imenima govornika?

– Prisustvo ili odsustvo Jankovićevog pokreta, a pogotovo DSS-a, niti doprinosi niti smanjuje masovnost protesta. U tom brojčanom smislu, ne doprinose mu mnogo čak ni trenutno znatno veće i ozbiljnije opozicione formacije od pomenutih. Ali naravno da je za opštu atmosferu bolje da u koloni budu svi koji su zaista opozicioni i koliko-toliko prepoznatljivi. Mislim da će svi vrlo brzo uvideti da im se „soliranje“ ne isplati. Glavna stvar je da se pokaže da smo uz sve međusobne razlike, u jednoj koloni i da se ne mirimo sa diktaturom i terorom.

* Opoziciji se zamera i što je vreme za održavanje protesta izabrala trenutak kada su Albanci na Kosovu podigli takse na 100 odsto i formirali vojsku?

– To je klasična i već providna režimska podmetačina, koju kao mantru ponavljaju SNS mediji, novinari i analitičari. Prošle nedelje je problem bio u taksama, ove što se protest, navodno, poklapa sa „formiranjem kosovske vojske“, sledeći put će biti nešto treće. Malo stariji čitaoci će se setiti kako je još početkom devedesetih svaki opozicioni i studentski protest bio propraćen sličnim ili identičnim komentarima – „vi se ovde bunite, dok ustaše kolju naš narod u Krajini“.

* Pune dve godine deo građanske opozicije je u parlamentu gotovo nemo posmatrao podnošenje botovskih amandmana, glasanje na zvonce i raznorazne uvrede, da bi, tek, kako neki tvrde, na poslednjoj sednici organizovao noćnu raspravu. Hoće li biti još takvih akcija?

– Nadam se da hoće. Podržavam to i za ovu poslednju akciju sam se lično založio, iako su neke kolege bile prilično skeptične i malodušne. Na kraju se ispostavilo da je to bio odličan potez, svakako zapaženiji od pasivnog bojkota. Nedopustivo je to što SNS radi u parlamentu – od ovih fantomskih amandmana koji služe tome da „pojedu“ vreme za raspravu, do tretmana malobrojnih opozicionih poslanika od strane predsedavajućih i skupštinske većine. I to se definitivno ne može više tolerisati.

*Ako opozicija ima namere da nešto preduzme ili bar bude vidljivija u parlamentu, zbog čega je velikom delu opozicionih poslanika sve drugo važnije, osim sednica. Zar to ne potkrepljuje sliku koju vlast svakodnevno daje o opoziciji?

– Činjenica je da je bilo dosta nesnalaženja, konfuzije i pasivnosti u opozicionim redovima u Skupštini. Ja, lično, kad god mogu, sedim tamo – i nerviram ih svojim prisustvom i ponekom diskusijom. Ali, s druge strane, glupo je i mazohistički sedeti i slušati poslanike skupštinske većine kako recituju ili sriču njihove slobodne sastave, pričaju šta im padne na pamet, vređaju tebe i tvoje lidere, a da ti se ne dozvoljava da na to reaguješ. Generalno, mislim da formula opozicionog nastupa u parlamentu treba da bude sledeća: ili svi koji se osećamo kao opozicija sedimo tamo i borimo se zajednički – ili svi bojkotujemo.