Vukčević: O mojoj dostojnosti odlučuju nekompetentni

Tema Vukčevićevog prijema dobila je na značaju na prethodnoj sednici UO AKB kada je jedan od članova izneo predlog da se o njegovoj dostojnosti da se bavi advokaturom izjasni Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, skupštinski odbor za KiM i Dokumetaciono-informacioni centar Veritas.

– O Vukčevićevom prijemu mogu da govorim tek kada njegov dopunjen zahtev stigne pred Upravni odbor komore – kaže za Danas Slobodan Šoškić, predsednik Advokatske komore Beograda. On dodaje da nikakvi zahtevi za ocenu Vukčevićeve dostojnosti nikome nisu poslani i da će o tome biti reči tek kada se ustanovi da je ispoštovana procedura podnošenja zahteva. Takav zahtev, naglašava Šoškić, mora da odobri većina članova odbora.

– Nikada se ne zna da li će jedan član uspeti da ubedi ostale u svoje argumente. Lično se nadam da će odbor u odlučivanju razmatrati konkretne dokaze, a ne apstraktne razloge – navodi Šoškić.

Predsednik beogradske komore napominje da su organi komore i u prošlosti tražili od institucija da se izjasne o podobnosti nekog kandidata za upis u imenik advokata.

– Tražili smo od institucija u kojima su kandidati radili ili sa kojima su sarađivali da nam dostave dokaze o nečijoj profesionalnosti. Ali nikada nismo tražili nečije mišljenje o dostojnosti kandidata – kaže Šoškić.

Prema Zakonu o advokaturi, jedan od uslova za donošenje odluke o upisu u imenik je i dostojnost kandidata da se bavi advokaturom. Ipak, zakon, kao i Statut Advokatske komore Beograda, propušta bliže da definiše koji su kriterijumi za odlučivanje o nečijoj dostojnosti, dajući odrešene ruke rukovodstvu komora.

Širina ove zakonske odredbe, prema rečima advokata sa kojim smo nezvanično razgovarali, služi kao brana za politički nepodobne kandidate.

– Vladimir Vukčević je za neke ljude u beogradskoj komori izdajnik. Stavljaju mu na teret to što nije više procesuirao zločine koji su počinjeni nad Srbima. Oni će o njegovom radu tražiti mišljenje od institucija na čijem čelu su ljudi koji o njemu sve najgore misle – navodi naš sagovornik.

Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine za Danas ističe da su navedene institucije „podjednako kompetentne da odlučuju o njegovoj dostojnosti, kao i o Nobelovoj nagradi za književnost“.

– Za mene je čitavu karijeru dokaz bio svetinja. A oni o mojoj dostojnosti mogu samo da maštaju – kaže Vukčević. On je doveo u pitanje i pristrasnost predsednika skupštinskog Odbora za Kosovo Milovana Drecuna, pošto se, kako navodi, njegovo ime pominjalo u jednom predmetu Tužilaštva za ratne zločine zbog govora mržnje.

Drecun, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, sa druge strane negira sukob interesa. On dodaje da će o zahtevu za ocenu dostojnosti Vukčevića odlučiti u skladu sa propisima, ukoliko takav zahtev dođe pred skupštinski odbor.

– Ne postoji sukob između Vukčevića i mene. Možda je njemu smetalo što sam ja sa pozicije predsednika skupštinskog odbora zahtevao od njega da se pojavljuje na sednicama i izloži koje aktivnosti sprovodi da se kazne počinioci zločina nad Srbima – navodi Drecun. On dodaje da nikada nije vršio pritisak na rad tužioca, već da je samo postupao u skladu sa pravom koje ima kao narodni poslanik i građanin Srbije.

– Moguće je da sam mu na taj način otežavao da prikrije svoj nerad – kaže Drecun.

Podsetimo, prijem Vladimira Vukčevića u imenik advokata nije prvi slučaj koji je otvorio pitanje upliva politike u advokaturu. Prošle godine je upis u imenik onemogućen Nati Mesarović, bivšoj predsednici Vrhovnog kasacionog suda. U imenik nije upisana ni bivša ministarka pravde Snežana Malović, koja je, dok je njen zahtev još uvek bio u proceduri, odustala od upisa.

Ilić: Uticaj politike na pravosuđe

– Pravosuđe u Srbiji je neefikasno iz više razloga, a nažalost najveća neefikasnost je, kada su slučajevi korupcije na visokom nivou u pitanju, ispoljena u Tužilaštvu za organizovani kriminal i Specijalnom sudu, ocenio je predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić. Osnovni uzrok je način na koji su ti organi postavljeni, jer su oni koji su pravili zakon zaboravili da predvide da oni moraju biti samostalni i nezavisni u svom radu, bez uticaja politike, rekao je Ilić na debati o sudskom procesuiranju korupcije. Kako je ocenio, apsolutni uslov za borbu protiv korupcije, posebno one na visokom nivou u koju su umešane političke i javne ličnosti, mora biti da ti organi budu nezavisni i samostalni u odnosu na vlast, a u Srbiji se stiče utisak da je glavni problem uticaj politike na njih. Ilić je istakao da ne može da dokaže da je to tako, ali da je to njegov utisak i da činjenice govore o tome.

– Stiče se utisak da Tužilaštvo za organizovani kriminal nije imalo snage da vodi postupke protiv osoba koje su u vlasti, nego posle, kad više nisu. Isto je i sad, konstatovao je Ilić i ukazao da za Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i za Specijalni sud, nisu obezbeđeni dovoljni uslovi da se suprotstave organizovanom kriminalu i korupciji, a posebno zbog činjenice da izvršna vlast može posredno da utiče na izbor tužilaca.