Vukosavljević: Borba – ključna reč tokom 188 godina rada Narodne biblioteke Srbije

Ministar je podsetio da je biblioteka u trenutku osnivanja imala svoju sestru, Maticu srpsku, te da one zajedno jesu dve donžon kule u velikoj borbi srpskog naroda za nacionalni i kulturni identitet.

„Budući da je renesansa srpske kulture pa i srpske države počela sa oko 350 godina kašnjenja u odnosu na renesansu koja je podigla evropsku kulturu iz mraka srednjevekovne sholastike, kao i da je srpski narod u tom periodu obitavao u dve različite i međusobno zaraćene imperije – Otomanskoj i Austrougarskoj, on je i u kulturnom i u duhovnom i u identitetskom smislu ostao bez svojih korena i tragova, duha i inspiracije“, istakoa je Vukosavljević.

Kako je on kazao, kada su se, početkom 19. veka, stekli i izborili uslovi za materijalnu i duhovnu obnovu, veliki talenti naše nacije dodavali su cigle i malter u obnovu ove dve kule naše duhovnosti i kulture, svesni činjenice da je kulturni opstanak od presudnog značaja te da za ulaganje u njega ne treba žaliti ni lični samopregor, ni talenat ni druge svoje kapacitete.

„Narodna biblioteka Srbije bila je, jeste i ostaće jedan od ključnih autoputeva našeg kulturnog razvoja, a koji je građen inspiracijom i stvaralaštvom naših velikih ljudi, od Dimitrija Davidovića, čijim je gestom započeta ova velika kulturna saga, pa preko Janka Šafarika, Stojana Novakovića i drugih. Ciljeve velike inkantacije Dositeja Obradovića o zvonima i praporcima i o knjigama koju svi, naravno, znamo, ostaje kao inspiracija i danas. Zašto? Sada imamo biblioteku, imamo knjige, čak šest miliona bibliotečkih jedinica, ali se u međuvremenu svet pomerio dalje i danas, budući uronjeni u svet digitalizacije, biblioteka postaje i mesto traganja za informacijama i obrazovanje, u formatima koje savremeni svet zahteva. Stoga, razvoj Narodne biblioteke ima iste one ciljeve koje je imao i pre 188 godina, a pred njom su i veliki zadaci sprovođenja kulturne politike i razvoj njenih kapaciteta. S tim u vezi, razmišlja se i radi već na izdvajaju sredstava za glavni projekat izgradnje depoa koji je neophodan za nesmetano funkcionisanje ove ustanove, u nadi da će se ovaj projekat realizovati do 2023. godine”, zaključio je ministar Vukosavljević.

Na kraju ovog obraćanja ministar je, upućujući na još jednu referencu trenutka u kome živimo – viruse koji prete da ljudski rod dovedu u zdravstveno neprijatnu situaciju, zaključio da čoveku u toj borbi pomažu antitela, a da su takva antitela u duhovnoj borbi kulturni pregaoci, i među njima svakako bibliotekari – svi oni koji su štitili i štite telo kulture od virusa akulturacije, primitivizma, banalnosti i ostalog što ugrožava kulturni identitet.