Vukosavljević: Sloboda medija nije u padu, ocena nije tačna

On je dodao da se može postaviti i pitanje da li je u slučaju Indeksa slobode medija, koji su izradili Reporteri bez granica, reč o „pukom političkom pritisku“.

Vukosavljević je na sednici Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje rekao da Ministarstvo „ima reserve prema takvoj vrsti ocenjivanja“.

On smatra da nisu jasni kriterijumi, na osnovu kojih su Reporteri bez granica utvrdili da je Srbija doživela pad u oblasti slobode medija.

„Mi nismo bili u prilici da zapazimo koji su kriterijumi korišćeni i kako ih Srbija nije ispunila“, precizirao je Vukosavljević i dodao da „ne može da se složi sa ocenom o padu Srbije“ u oblasti medijskih sloboda.

On je podvukao i da Ministarstvo nije dobilo „konkretne dokaze“ da na terenu postoje pritisci na pojedine novinare i medijske organizacije.

Vukosavljević je, upitan o izradi Medijske strategije, rekao da je država „džentlmenski ponudila“ svim zainteresovanim udruženjima da se ponovo uključe u izradu tog dokumenta.

On je priznao da su iz radne grupe za izradu Medijske strategije izašla relevantna udruženja, ali je dodao su svi oni to učinili iz različitih razloga.

Prema Vukosavljeviću, država ih ponovo poziva da se uključe u radnu grupu koja je, kako smatra ministar, napravila „solidan nacrt“ Medijske strategije.

Vukosavljević smatra i da je povlačenjem države iz medija stvorena situacija u kojoj su mediji prepušteni tržištu, a država nastoji da pomogne sufinansiranjem medijskih sadržaja od javnog interesa.

Ministar je istakao da taj novac treba koristiti isključivo u te svrhe, a ne i za pokrivanje tekućih troškova u medijima, plata, zakupa i zamene tehnike.

Na primedbu poslanika Đorđa Vukadinovića da je vlast svojevremeno hvalila Reportere bez granica kada su pre nekoliko godina dali Srbiji bolje mesto na svom Indeksu slobode medija, a da se sada prave da ta organizacija nije bitna, Vukosavljević je rekao da on to nije činio.

Prema Vukosavljeviću, niko iz Ministarstva niti hvali niti kritikuje Reportere bez granica, ali je dodao da je činjenica da ima više različitih udruženja koja prave liste o slobodi medija.

Vukosavljević je priznao i da emiteri objavljuju „skaredne sadržaje“ konstatujući da su takve stvari „kancer“ za jedno društvo.

On je, međutim, dodao da MInistarstvo ne može da se meša u rad emitera, ali da apeluje na nadležna tela da obrate više pažnje na to.

Državni sekretar za medije Aleksandar Gajović je, upitan o poreskim obavezama Tanjuga, odgovorio da je samo „delimično upoznat sa tim slučajem“, ali da lično smatra da svako treba da plaća porez.

„Nemam dovoljno elemenata o tom slučaju“, rekao je Gajović na pitanje poslanika Vladimira Đurića da li je tačno da je Tanjug založio umetnička dela kako bi odložio plaćanje poreskih obaveza.

Gajović je rekao i da se sve više medija prijavljuje na konkursima za sufinansirane medijskih sdržaja od javnog interesa navodeći brojku o ukupno 1.297 medija koji su konkurisali.

Prema Gajoviću, sve je više medija, a marketinški kolač se ne povećava.

Poslanik Vladimir Đurić je, na konstataciju poslanika vladajuće koalicije da u prilog slobodi medija govori i činjenica da je sve više medija u Srbiji, odgovorio da to nije argument.

On smatra da je mnogo važnije na koji način se troši javni novac namenjen medijima.

I poslanik Đorđe Vukadinović se nije saglasio sa stavom Vukosavljevića da Srbije nije doživela pad u oblasti slobode medija.

Reč je o zasluženom padu Srbije na Indeksu slobode medija, koji su izradili Reporteri bez granica, zaključio je Vukadinović.