Vukosavljević: Srbija vrvi od arheološkog blaga

„Zahvaljujući geografskom položaju, prostor današnje Srbije bio je raskršće mnogih kultura, nekoliko civilizacija u dugom istorijskom periodu. Srbija je krcata arheološkim nalazištima, velikim arheološkim blagom“, naglasio je ministar i dodao da je Ministarstvo za potrebe arheoloških istraživanja u protekle tri godine izdvojilo oko 145 miliona dinara i da će se u narednom periodu nastojati da se iz godine u godinu ulaže još više.

Vukosavljević je skrenuo pažnju da ovo Ministarstvo osnažuje arheološki rad kroz predloge za kapitalno investiranje u Caričinom Gradu i u Vinči.

Ministarstvo kulture i informisanja je za period 2020-2023 godine predložilo Ministarstvu finansija usvajanje Kapitalnog projekta „Konzervacija, restauracija i prezentacija arheološkog nalazišta Caričin Grad u opštini Lebane“ u ukupnom iznosu od oko 400 miliona dinara, dok je za period 2020-2022. godine predložilo usvajanje Kapitalnog projekta „Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči“ u ukupnom iznosu od oko 365. miliona dinara, navodi se u saopštenju tog vladinog resora.

Vukosavljević je najavio pomoć Ministarstva u konstituisanju muzeja u Aleksandrovcu i kolekcije u Vrnjačkoj Banji ali je naznačio da je za to potrebna sinergija Ministarstva kulture i informisanja i lokalne samouprave.

Takođe, on je skrenuo pažnju da je u Glacu na pragu otkriće Carske palate.

„Srbija vrvi od arheološkog blaga, ono nam stoji na dohvat ruke“, istakao je ministar i dodao da je neophodno pokrenuti čitavo društvo, kao i učvrstiti saradnju institucija.

Ministar je skrenuo pažnju na veliki problem arheologije, ali i kulture u Srbiji.

„Divlji kopači, pljačkaši arheoloških lokaliteta krnje nalazišta i njihovu celovitost, a onda pronađene predmete prodaju na crnom tržištu“, rekao je on i dodao: „Ministarstvo kulture i informisanja će uputiti Ministarstvu unutrašnjih poslova elaborat u kom će biti ukazano na mesta gde su otvorene rane ovog problema. Divljim kopačima ovom prilikom obećavam da ćemo ih suočiti sa zakonskim posledicama. Nadam se da će se mnogi od njih suočiti sa krivičnim prijavama i posledicama svog kriminalnog postupanja. Ovo društvo mora više pažnje da posvećuje svojim arheološkim potencijalima i zaštiti svoju kulturno-istorijsku tradiciju“, zaključio je on.

Pomoćnica ministra za kulturno nasleđe Danijela Vanušić navela je koje mere zaštite sprovodi Ministarstvo kulture i informisanja u cilju sprečavanja neovlašćenog iskopavanja i kontrole arheoloških lokaliteta.

„Uspostavljeni su informacioni sistemi u ustanovama zaštite koji omogućavaju razmenu podataka, uvid u stanje kulturnih dobara, a radi se na daljem razvoju informacionih sistema i izradi mape arheoloških lokaliteta u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom. To podrazumeva izradu digitalnih mapa terena, sa geografskim koordinatama lokaliteta i preciznim podacima o rasporedu i koncentraciji pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa koja će biti višestruko upotrebljiva. U izradi je i informacioni sistem za objedinjenu arheološku dokumentaciju što podrazumeva povezivanje muzeja, zavoda za zaštitu spomemnika i ustanove koja vrši iskopavanje“, kazala je Vanušić.

Ona je ukazala na neophodnost podizanja svesti o nelegalnoj trgovini i podvukla da će brža i efikasnija komunikacija uvesti ozbiljne kontrole.

Predsednik Srpskog arheološkog društva dr Adam Crnobrnja podvukao je da je narušavanje arheoloških lokaliteta od strane divljih tragača problem mnogo ozbiljniji nego što se zna.

„Da bi se došlo do bilo kog arheološkog predmeta atraktivnog za prodaju, istovremeno dolazi i do uništenja arheološkog konteksta. Uništavanjem arheološkog konteksta gubi se mogućnost za proučavanje prošlosti. Za arheologiju je dragocen svaki predmet, svaki detalj u naselju napuštenom pre više hiljada godina, jer je svaka informacija korisna za rekonstruisanje priča o životima naših predaka i prethodnika“, naglasio je Crnobrnja i dodao: „Ministarstvo kulture i informisanja prepoznalo je značaj preventivnog delovanja u zaštiti arheološkog nasleđa zbog čega od 2017. godine sufinansira projekat Srpskog arheološkog društva “Podizanje svesti o značaju arheološkog nasleđa“.

Taj projekat predstavlja pokušaj da se informišu predstavnici lokalnih samouprava, policije, tužilaštva, sudstva i škola o tome na koje načine mogu da daju doprinos u očuvanju arheološkog nasleđa, ali i da se podsete koje su njihove zakonske obaveze. Projekat je do sada realizovan u 22 grada u Srbiji.“

Redovni profesor na katedri za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu prof. dr Nenad Tasić naveo je dobar primer kako jedan lokalitet može da bude čuvan i samoodrživ. „Vinču je u centar svetske pažnje doveo neiscrpan arheološki materijal, ali i ekofakti koji se skupljaju da bi se rekonstruisao celokupan život ljudi koji su naseljavali taj lokalitet. Vinča čuva podatke o prošlosti koja seže od 5800. godine do danas.“

Specijalna savetnica Ministarstva Gordana Gavrić skrenula je pažnju na „kulturni pejzaž“ kome će biti posvećena posebna pažnja u zakonskoj regulativi. Ona je istakla da je neophodna saradnja arheologa, prostornih planera i ostalih struka kako ne bi dolazilo do devastacije dragocenih arheoloških nalazišta.