Vukosavljević: Tekovine srpske kulture trn u nozi šovinističkim krugovima u okruženju

„Ovaj dan se kao praznik obeležava u čitavom slovenskom svetu i jedan je od suštinskih elemenata kulturnoistorijske povezanosti Slovena. Prometejski rad solunske braće, svetih Ćirila i Metodija, stvorio je neophodne preduslove i za hristijanizaciju i za opismenjavanje Slovena i za njihov potpuni i ubedljivi kulturološki izlazak na veliku istorijsku scenu i nemerljiv doprinos svetskoj kulturi i civilizaciji“, stoji u saopštenju.

Ovaj praznik, kako se navodi, prilika je da se istakne značaj pismenosti i jezika koji koji su bili „jedini a uvek najvažniji zalog opstanka i svetionik u borbi za slobodu srpskog naroda“.

„Oni narodi koji zanemare ili potisnu svoje pismo, kulturu i identitet, lako postaju žrtve surovih procesa akulturacije ili bivaju sluge tuđih kulturnih modela. Danas sa žaljenjem i osudom posmatramo napade i pokušaje zatiranja srpskog kulturno-istorijskog identiteta na širokom prostoru Balkana, u novim državama nastalim na ruševinama Jugoslavije“, izjavio je Vukosavljević.

On smatra da su srpska crkva, pismo, identitet, tradicija i istorija trn u nozi, prema njegovim rečima, šovinističkim krugovima u susednim zemljama, Hrvatskoj, BiH, CG i Severnoj Makedoniji.

„Ugrožava se rad i najavljuje otimanje imovine SPC, proganja, potiskuje i zabranjuje ćirilica, falsifikuje kulturna istorija, lažira ili skriva nacionalni identitet značajnih ljudi, od Tesle i Njegoša do Ive Vojnovića i Ruđera Boškovića, pominjem samo neke“, istakao je Vukosavljević.

Poslednji takav primer dolazi nam iz Matice hrvatske, naveo je Vukosavljević.

„On je horski podržan u dobrom delu tamošnje javnosti, poznatim frankovačkim rečnikom i neartikulisanim konfabulacijama kominternovskog tipa, bajatim, lažnim i otrovnim. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije pruža punu podršku uredništvu edicije „Deset vekova srpske književnosti“ i ohrabruje ih da nastave naučno objektivno istraživanje i da se ne obaziru na zlurade invektive“, rekao je Vukosavljević.

On se osvrnuo i na zemlje iz okruženja, kritikujući njihovo umanjivanje postojanja i značaja srpske kulture.

„Mlade države u okruženju trebalo bi da shvate da u borbi za sopstveni kulturnoistorijski identitet treba oslonac imati u sopstvenim postignućima, kojih ima i koja postoje, a ne u negiranju, brisanju ili umanjivanju srpskih tragova, spomenika kulture, materijalnih i nematerijalnih, srpskog jezika, pisma i tradicije. Verujem da je kulturna saradnja na osnovama uvažavanja i poštovanja, razumevanja i tolerancije, jedini pravi osnov za napredak i mir u regionu“, poruči je Vukosavljević.

Jezik, pismenost i kultura, kako je rekao, bitne su vitalne odlike svakog naroda ali i najbolje vezivno tkivo uz poštovanje i tuđeg i svog nasleđa, i pozvao da nas Dan slovenske pismenosti i kulture upozori i podseti na to.