Vukotić media

Takvu mi je SMS poruku poslao Bogdan Bukumirić. Dirnuo me je do suza. Kako se, moj dobri, stasali, zamomčeni, Bogdan setio mene, na mom odlasku iz redakcijskih soba? Toliko njih nije poseglo ni za tom jeftinom SMS porukom, a zapošljavao sam ih, slao na školovanja, putovanja, u izazove, drugovao… Sada, eto, Bogdan, kojeg su Šiptari izrešetali u Goraždevcu avgusta 2003, ubili mu dva druga a trojicu ranili, preživeo je brojne operacije i uspravio se, hoće da mi se zahvali za ono što sam mu pomogao. Štitio sam ga od arogantne administracije koja jedva da pristaje da mu iznajmljuje državni stan! A toliko je kafanskih pevaljki, sportskih levaka i političkih mediokriteta dobilo stan od države! Bogdan je za mene bio – i ostao – simbol srpskog trajanja na Kosovu. U njegovoj sudbini skupili su se herojstvo i mučeništvo. Otpor i prkos. Ljudskost i duhovnost.

Tako sam mislio da valja, da se mora, pomoći i Cvetku Ristiću, iz sela Kušići, kod Skelana. Njemu su bande Nasera Orića u podrumu kuće ubile oca, majku, sestru i brata (njega su odneli i ne zna mu se grob)! Ohrabrili smo ga i pomogli mu da podigne kuću na zgarištu stare. Da raste kao hrast. Nastavi familiju, slavu, sveću, zastavu… Tako je uradio.

Volim te momke kao najbliže rođake.

Valjda ih neće zaboraviti ni dobri ljudi, ni “Novosti”.

Baš tog dana kada se Bogdan molio Bogu za mene, svi dnevni listovi u Beogradu objavili su vest da sam osnovao izdavačku kuću. Samo “Novosti”, u kojima sam ukupno proveo 30 godina, nisu! Novodošli rekli – ne može! Partijski i dosledno!

1. jun // subota //

Lepo mi se podudarilo: Dobrica Ćosić, najveći srpski živi pisac, potvrdio mi je da mi ustupa rukopis za izdavanje knjige! Kakva čast i uvažavanje. Tako ću sa knjigom slavnog pisca, ne “oca nacije”, nego autora četvorotomnog romana “Vreme smrti” (kojeg su mnogi proglasili za najbolji evropski roman u Prvom svetskom ratu), “Korena”, “Deoba”, “Bajke”… otvoriti i svoju izdavačku kuću “Vukotić media”.

Radost dobrog početka pomutilo mi je tužno sećanje da su prošle dve godine od kada sam sahranio dragu Višnju, pola veka saputnicu.

2. jun // nedelja //

Zvao me dobar prijatelj, znanac, bogat. Ima “dobru vest”: grupa domaćih i stranih privrednika pita me da li bih pristao da kreiram i vodim nove dnevne novine?

Kakva zamka?

Nije mi iz nozdrva još izašao miris novinske rotacije, a – prelazni rok se otvorio.

Odlučno sam bio da završim sa novinarstvom. Pet punih, profesionalnih, decenija! Sve sam prošao. Sve probao. Uzletao i padao. Tri puta ostajao bez posla. Bio glavni urednik Borbe (najbolje opozicione novine na ovim prostorima), pokrenuo “Blic” i napravio ga za godinu dana najtiražnijom novinom u Srbiji, zahuktao Glas javnosti”, vratio se u “Novosti” i kormilario 12 godina… Neko će, valjda, i o tome pisati.

Probola me ta ponuda! Ne, ne, neću! Dosta sam sekao talase, plovio uz maticu…

Dobro, primirujem sebe, razmisliću. Makar to…

3. jun // ponedeljak //

Ponovo sam morao u – sudnicu. Ovog puta u renoviranu palatu gde je i Apelacioni sud. Nije mi, ni posle svega, jasno šta sada u tim ukockanim salicama treba da razjasnimo. Jedna večita novinarska lažovčina, protuva kakvu ne pamti srpsko novinarstvo, napisala je krajem 2004. godine dva bljutava teksta o meni i mojoj pokojnoj supruzi. Tužili smo, iz protesta. Dobili spor. Nismo i obeštećenje koje je sud odredio. Sada, posle osam godina, treba ponovo da dokazujem da je to jedna hrpa smrdljivih izmišljotina.

Pravda se negde zagubila. Da li je uzaludno tražim?

Razmišljao sam, uveče, zašto su me često beogradski mediji olajavali, proglašavali krivcem, čak kriminalcem i lopovom? Nikada nijednom, ni za šta, za 50 godina, novinarske karijere, urednikovanja, direktorovanja ni za šta nisam osuđen! I stalno su me smenjivali. A ja sam radio, samo radio. U poslednjih 12 godina u “Novostima” makar 50 puta su mi upisivali kraj. Za to vreme potpisao sam milijardu i 250 miliona primeraka izdanja “Novosti” i osam i po miliona raznih (visokotiražnih) knjiga! Ako dodam tiraže svih listova koje sam vodio, to je više od dve milijarde primeraka!

To je moj odgovor na njihove smicalice, trice i kučine. Odgovor mrzovoljcima, lenštinama, političkim profiterima, novinarskim neznalicama, anacionalnim cinkarošima, partijskim manekenima, zavidnicima, preletačima, nabeđenim kolumnistima, onima koji ne trpe došljake iz Crne Gore, drugorazrednim Srbima, nevladinim trošadžijama, udovcima i udovicama demokratije, žutim, crnim, crvenim, skakavcima na društvenoj pozornici….

Imam za njih – još odgovora.

4. jun // utorak //

Već sam uskočio u vrelu vodu izdavaštva. A to prija i mojoj ambiciji i mojoj sujeti. Profesor univerziteta, poznati predavač i pisac, voleo bi da mu izdam knjigu. Sve je spremno.

Dolazi mi vrlo priznati slikar i nudi da zajedno tržištu poklonimo Andrićevu pesmu “Ex ponto”, koju je bogato ilustrovao!

Jedan visokotiražni hit već je u mojim rukama…

Pričam sa najuglednijim piscima: Mirom Vuksanovićem, Gordanom Ćirjanić, profesorom Zoranom Vidojevićem, istoričarem Predragom Markovićem…

Samo da se saberem. Da me ta plima ne lupi o stenu…

Već vidim i moj štand na Sajmu knjiga! Možda će me posetiti i ona hemičarka, koja je pred Nadzornim odborom “Novosti” tražila ukidanje izdavačke delatnosti, energično tvrdeći da nikada ne bi štampala Lauševića, šta će tu Kusturica i Drašković…

5. jun // sreda //

Opet se, kao i već godinama, vrti po medijima, u govorancijama, prepucavanjima, o “privatizaciji Novosti”…

“Novosti” su na takozvanoj “listi 24 korupcionaške privatizacije”, koju nije, inače, sastavljala Evropska unija, nego domaći “stručnjaci”.

Jedva čekam da “radna grupa” završi i obelodani rezultate i da mi i taj krst skinu s vrata.

1. “Novosti” nemaju nikakve sličnosti sa “azotarama”, “agrobankama” i sličnim aferama.

2. “Novosti” nisu privatizovane. One su akcionarska kuća od 1992. godine.

3. Promenjena je vlasnička struktura 2006. godine, jer je 470 malih akcionara odlučilo da proda akcije.

4. Akcije su prodate na berzi. Javno.

5. Akcionari su po akciji dobili 3.400 evra, što je dosad najveća cena u Srbiji.

6. Država je zadržala 30 odsto akcija.

7. Država je, sve vreme, ostala da upravlja.

8. Nije promenjena delatnost kuće.

9. Radnici nisu otpuštani, a zaštićeni su najboljim Kolektivnim ugovorom u Srbiji.

10. Deset godina, svakog 1. i 15, zaposlenima su isplaćivane zarade.

11. “Novosti” su najtiražnije i najprodavanije dnevne novine u državi u 2012. i prva četiri meseca ove godine.

Pa, dobro, u kojoj se to pori, uvukla i razvila ta prokleta korupcija, trag joj se uništio? Gde je oštećena država? Gde akcionari?

Zašto se samo “Novosti” ispituju? Zašto se ne pominje više od 400 propalih privatizacija u srpskim medijima? Zašto se ne ispituje, na primer, privatizacija mame “Politike” čijih je 50 odsto akcija ustupljeno nemačkoj firmi za 12 miliona evra? Hiljade akcionara “Politike”, nikada nisu dobile ni dinar! Danas na berzi jedna njihova akcija vredi oko 280 dinara!

Zašto se ne ispita kako će mlekadžija iz Šapca, dojučerašnji miljenik žute oligarhije, koji je, po njihovom nalogu, kupio nemački deo akcionarstva, upravljati našom najstarijom medijskom kućom i “Dnevnikom” (u Novom Sadu) ako su mu ovih dana banke blokirale račune na 2,8 milijardi dinara, a dužan je još više od 30 milijardi dinara? To je – zdravo vlasništvo i akcionarstvo? To država toplo pozdravlja!

6. jun // četvrtak //

Novine su danas prepune svakojakih, čudnih, tužnih, smešnih priča – od toga ko pali semafor i daje “zeleno svetlo” za ulazak Srbije u Evropu, pa do toga da slavni košarkaš i predsednik olimpijskog komiteta Srbije, duguje državi 650 miliona dinara za porez i kaže da “nema kad o tome da misli”…

Mediji, sve češće, sve vidljivije, hapse pre policije, smenjuju, osuđuju, unapređuju, psuju… postaju kuriri između vlasti i raje. Plivaju nizvodno, prsno, prsno, leptir, skaču na glavu, izvode laste sa mostova poslušnosti – samo da budu u vodama vlasti. Hladnim ili toplim.

To medijsko maženje vlasti i povlađivanje svakoj vrsti mediokritetstva, od nestručnosti ministara do gole estrade, vodi srpsko novinarstvo u provalije.

Autor je novinar iz Beograda