Svaki sedmi ili osmi osnovac u Srbiji izvanredan: U kojim školskim upravama ima najviše vukovaca, a gde ih je najmanje?

U tom periodu, u zavisnosti od školske godine svaki sedmi ili svaki osmi učenik u generaciji se izdvojio kao izuzetan, ne samo u pogledu znanja, odnosno odličnog poznavanja nastavnih sadržaja, već i u smislu dodatnog angažovanja vrednovanog kroz minimalno jedno priznanje ili nagradu.

Podaci iz izveštaja o realizaciji završnog ispita koje radi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazuju da je u školskoj 2012/13. godini diplomu „Vuk Karadžić“ dobilo 9.563 učenika, odnosno 14,1 odsto od ukupnog broja osnovaca, dok ih je u prošloj školskoj 2023/24. godini bilo 7.780, što je 13,1 procenata.

Godinu dana ranije bilo ih je 12,7 odsto, u školskoj 2021/22. 13,6 procenata, u 2020/21. 13,9, a u 2019/20. 13,8.

Vukovu diplomu je u školskoj 2016/17. dobilo 14,3 odsto osnovaca, pre toga 14,2, a 2014/15. 14,4 procenta.

Statistika svedoči i da u poslednjih 12 školskih godina nema promena kada je reč o školskim upravama (ŠU) sa najviše i najmanje vukovaca.

Ubedljivo najviše dobitnika ovog priznanja ima u školama s područja školskih uprava Leskovac, Niš i Jagodina, dok najmanji broj vukovaca izlazi iz škola s područja Valjeva, Užica i Čačka.

Tako je u prethodnoj generaciji malih maturanata Vukovu diplomu dobilo 18,5 odsto učenika s područja ŠU Leskovac, 18 odsto iz ŠU Niš, 15 odsto iz Kosovske Mitrovice, koliko ih je bilo i u školama koje pripadaju ŠU Jagodina.

Najmanji procenat učenika nosilaca diplome „Vuk Karadžić” zabeležen je u školskim upravama Valjevo (8,6 odsto) i Užice (8,9 procenata).

U školskoj 2012/13. godini u ŠU Leskovac je bilo 19,7 odsto vukovaca, u ŠU Niš 17,6, a u Jagodini 17,3, dok ih je najmanje bilo na poručju Užica (10,2) i Valjeva (10,4 odsto).

Analize pokazuju da vukovci u proseku postižu bolje rezultate na maloj maturi, ali i da je njiihovo znanje dosta neujednačeno.

„Diploma ‘Vuk Karadžić’, koja bi trebalo da se dodeljuje učenicima sa izvanrednim rezultatima u svim nastavnim predmetima i sa osvojenim nagradama na takmičenjima, vremenom je postala sredstvo za dodatno pohvaljivanje učenika sa odličnim uspehom. Očigledno je da se kriterijumi za dodelu ove diplome tumače u različitim regionima Srbije na različite načine, što je devalviralo značaj i funkciju ove diplome. Nedvosmisleni pokazatelji nedosledne primene kriterijuma za dodelu diploma su, pored velikog broja nosilaca, i njihova postignuća na testovima, koja u nekim slučajevima ne dosežu ni republički prosek“, konstatovano je u izveštaju o realizaciji završnog ispita na kraju školske 2012/13. godine.

Identični zaključci pojavljivali su se i u narednim godinama, uz preporuke da je potrebno unaprediti školsko ocenjivanje, budući da statistika pokazuje i da značajan broj učenika završava osmi razred sa odličnim uspehom.

Međutim, promene pravilnika o ocenjivanju, kao i uslova za dobijanje Vukove diplome, koje su u međuvremenu rađene, nisu uticale da se broj vukovaca i odlikaša svede na razumnu meru.