Koordinatorka Regionalnog centra za manjine Jovana Vuković izjavila je danas da se beleži jačanje desničarskih pokreta i partija, kao i njihov ulazak u ključne nacionalne i evropske institucije, a da je sadašnja „militarizacija u velikoj meri posledica jačanja desničarskih snaga“.
„Svedoci smo prelomnog istorijskog trenutka kada ekstremna desnica beleži jednu vrstu istorijskog rasta i konsolidacije, kako desničarskih pokreta, tako i partija. Ovo je preloman istorijski trenutak od Drugog svetskog rata“, rekla je Vuković.
Ona je, na panel diskusiji „Militarizacija Evrope: rast desničarskih snaga, progon izbeglica odgovori ženskog mirovnog aktivizma i društvenih pokreta iz regije i Evrope“, organizovanoj povodom 25 godina od osnivanja „Žena u crnom“, rekla da „ne samo da se beleži jačanje pokreta i partija, već i njihov ulazak u ključne nacionalne i evropske institucije i uzurpacija ovih isntitucija“.
Prema njenim rečima, postoji uzajamna sprega i stalni uticaj militarizacije na jačanje ovih pokreta.
Vuković je ocenila da postoji „matrica spoljašnje i unutrašnje militarizacije“.
Govoreći o spoljašnjoj militarizaciji Vuković je navela primer invazije Iraka.
„Činjenica je, ne samo da su ove intervencije neopravdane, već su potpuno kratkovide i politički promašene i stalno zahtevaju nove vojne intervencije, jer svrgavanjem jednog arhineprijatelja vi ste ušli u pakt sa onima protiv kojih danas stvarate globalnu koaliciju. Mislim na fundamentalističke snage.Ova vrsta neokolonijalne matrice razmišljanja opravdava stalnu militarizaciju i daje legitimitet vojno-industrijskom kompleksu svuda u Evropi“, rekla je Vuković.
Ona je ocenila da je presedan, koji duboko narušava sve tekovine međunarodne zaštite ljudskih prava, pokušaj da se zaustave migracijski tokovi koji su delom posledica vojnog intervencionizma, ali i opstruiranja i sabotaže samostalnog razvoja zemalja takozvanog trećeg sveta od njihovog sticanja nezavisnosti.
„Migracije su posledica aktivnog i pasivnog sabotiranja od strane evropskih zemalja koje sada žele da zaustave migracije. To se radi stvaranjem militarističkih struktura, bilo u vidu podizanja zidova ili paravojnih formacija koje čuvaju te granice“, rekla je ona.
Aktivistkinja „Žena u crnom“ iz Torina Ana Valente rekla je da u Italiji „mediji huškaju na mržnju i proizvode strah“.
„Oni žele da mislimo samo na strah da bi na taj način odvraćali pažnju od pravih problema, kao što su nezaposlenost, siromaštvo, smanjenje socijalnih davanja“, rekla je Valente i dodala da je u pitanju strah od onih koji su drugačiji, a sada su to migranti.
Ona je navela da ima mnogo načina na koje se u Italiji ispoljava militarizacija i dodala da različiti pokreti organizuju otpor militarizaciji.
Prema njenim rečima, veliki broj akcija društvenih pokreta nailazi na ozbiljnu policijsku represiju.
Feminističko-antimilitaristička aktivistkinja iz Atine Sisi Vovu izjavila je da su, s obzirom da je Grčka u krizi, i bivša, ali i aktulena grčka vlada primenjivale mere štednje u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, ali nikada kada je u pitanju vojska.
Ona je rekla da je Grčka druga zemlja po procentu koji se izdvaja za vojni budžet.
Aktivistkinja „Kuće mira i nenasilja“ iz Rusije Elena Vilenskaja rekla je da je agresiju Rusije na Ukrajinu doživela kao užasan udarac, jer je ona rođena u Ukrajini, i dodala da nije nikada mislila da će država u kojoj živi da ratuje protiv drugog dela države.
Vilenskaja je istakla da je u Rusiji bilo malo protesta protiv rata u Ukrajini, a oni koji su protestovali žigosani su kao neprijatelji.
U Rusiji im se, kako je objasnila, onemogućava organizovanje protesta, tako što kada prijave da će organizovati neku antiratnu akciju to im nadležni ne dozvoljavaju pod izgovorom da je prostor već zauzet, zato što je najavljeno organizovanje neke druge akcije.
Vilenskaja je ukazala na težak položaj nevladinih organizacija u Rusiji, jer se organizacije koje primaju donacije iz inostranstva po zakonu svrstavaju u špijunske koje rade za strane obaveštajne službe, tako da dolazi do masovnog zatvaranja NVO.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.