Vuletić: Čak 48 odsto mladih su psihijatrijski slučajevi

Osnivačica psihološkog savetovališta „Anima Centar“ je objasnila da je tokom istraživanja zaključila da će mladima nakon pandemije trebati mnogo više vremena da se u potpunosti vrate u normalu. Kako je naglasila, u istraživanju su se izdvojile tri grupe ispitanika – oni koji su rekli da im je pandemija pomogla da se fokusiraju na sebe, oni koji su je negativno doživeli i oni koji nisu uspeli da opišu svoj doživljaj pandemije.

– U poslednjih 30 godina mladi u Srbiji ne pokazuju najbolju sliku kada je u pitanju njihovo mentalno zdravlje, a na to su dosta uticale devedesete godine. Ako uporedimo podatak iz 1983. godine, oko 15 odsto mladih se tada smatralo psihijatrijskim slučajevima, a danas taj procenat ide i do 48 odsto, navela je Vuletić.

Ona je istakla i da svaka treća mlada osoba kaže da bi potražila stručnu pomoć za mentalno zdravlje tek kada bi se stigma zbog traženja takve vrstu pomoći smanjila i napominje da mladi ne žele da potraže pomoć kako ne bi u očima roditelja ispali slabi i da ih ne bi razočarali i naljutili.

– Jako je važno da roditelji budu digitalno pismeni jer je to jedan od načina da razmeju decu koja puno vremena provode na internetu, rekla je Vuletić.

Na pitanje Danasa o ulaganju obrazovnih ustanova u mentalno zdravlje mladih tokom pandemije, Vuletić kaže da su se ustanove, ali i predavači različito snalazili od slučaja do slučaja.

– Kada studenti više nisu bili u mogućnosti da borave u domovima, to je dosta uticalo na njih, prvenstveno što neki od njih više nisu imali internet i druga sredstva za rad, ali i mentalno. Mnogi od njih nisu uspeli da steknu praksu na fakultetima, a studenti su pričali da su različiti profesori različito reagovali kako bi pomogli mladima u očuvanju njihovog mentalnog zdravlja, rekla je Vuletić.

Prema njenim rečima, granica adolescencije će se nakon pandemije pomeriti jer mladi govore da zbog restrikcija nisu bili u mogućnosti da dovoljno prožive, a efekte onlajn nastave i izolacije kod mladih ćemo tek videti u budućnosti.

Veljko Golubović, kreativni direktor „New Moment New Ideas“, rekao je da su društvene mreže u potpunosti izmenile vrednosti, odnosno da više nije bitan kvalitet nego kvantitet.

– Danas se samo gleda koliko lajkova nešto ima, a ne zašto je neka osoba nešto lajkovala. TikTok je kao kokain među ostalim društvenim mrežama, a mnogi mladi danas rastu na njemu, naveo je Golubović.

On je dodao da društvene mreže imaju tendenciju da zavaraju ljude da svojim aktivizmom na njima doprinose rešavanju problema, a da je zapravo njihov uticaj minimalan, „iako to može biti korak ka stvaranju pritiska na one koji imaju moć da problem reše“.

Tribina „Na kafi sa psihologom“ deo je kampanje „Nesalomivi“, čiji je cilj podizanje svesti javnosti o očuvanju mentalnog zdravlja, borba protiv depresije i stigme koja prati obolele. Projekat je pokrenula Hemofarm fondacija.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.