Vulin dokazao da je Vučić razgovarao sa kriminalcima

Međutim, izjava ministra policije na dalje je kontradiktorna i potvrđuje navode stručnjaka koji su, kada je o ovoj temi reč, ukazivali da meta prisluškivanja nije bio Vučić, već osobe za koje je sud dao odobrenje da budu pod nadzorom. Sud, inače, ovu vrstu mere odobrava kod osoba za koje se sumnja da su izvršile određena kriminalna dela.

Naime, Vulin je rekao da je rađeno prisluškivanje više od 26 osoba i da ni protiv jedne od njih, “iako je postojala sudska odluka o tome da mogu da se prisluškuju”, nije pokrenut sudski postupak, a pogotovo niko nije osuđen.

„To znači da su predsednik Aleksandar Vučić i članovi njegove porodice razgovarali sa ljudima koji nisu optuženi i osuđeni ni za šta”, zaključio je Vulin, prenebregnuvši činjenicu da se pod mere nadzora stavljaju ljudi koji su osumnjičeni za neka krivična dela, te da za ista tek mogu biti optuženi ili osuđeni.

Advokat Vladimir Terzić kaže za Danas da je ministar Vulin neko ko ne zna odredbe Zakonika o krivičnom postupku, neko za koga postoji sumnja da nema kvalitet za obavljanje ministarske funkcije, ali da je u ovom slučaju reč o zameni teza.

– Prema ZKP, posebne dokazne radnje mogu se odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo, i ta radnja koju kolokvijalno nazivamo prisluškivanje, zapravo je jedna od tih posebnih dokaznih radnji i ima zakonski naziv – tajni nadzor komunikacije. Predviđeni su precizni uslovi kada tužilaštvo može inicirati donošenje naredbe od strane nadležnog sudije za prethodni postupak, i tu, bez obzira što i sam često kritikujem rad pravosudnih organa, retko dolazi do povrede stroge procedure – ukazuje Terzić.

Prema njegovim rečima, to što ministar Vulin navodi, bilo bi kao kada biste zahtevali da prvo bude uhapšeno neko lice, a onda da mu pretresate kuću ili pratite sumnjivu transakciju.

– Nevešta “odbrana” ove situacije od strane ministra Vulina bi bila neuspešna na svakom nepristrasnom i fer sudu. Svima je jasno da je ovde neko uhvaćen sa prstima u medu…- poručuje Terzić.

Advokat Čedomir Stojković poziva Vulina da objavi sve snimljene razgovore predsednika Srbije sa licima za koje se sumnja da su kriminalci, uz navođenje punog imena i prezimena osobe sa kojom je predsednik razgovarao, zakonski naziv krivičnog dela koje mu se stavljalo na teret, i da navede opis zločina zbog kojeg je sud na prvom mestu i odredio prisluškivanje.

– Zato što pre naredbe za prisluškivanje, tužilaštvo a ne policija, podnosi predlog za prisluškivanje. Tužilaštvo je samostalni organ vlasti i sudu prezentuje dokaze iz kojih se vidi zašto se smatra da je neko kriminalac. Sud potom još samostalnije proverava da li stvarno ti dokazi ukazuju da li je lice potencijalni kriminalac i kad utvrdi pozitivno – donosi naredbu za prisluškivanje. Sud je to utvrdio za 26 osoba. I sa svima njima je predsednik države razgovarao. Zamislite sa kim je sve onda razgovarao kada se 95 odsto kriminalaca ne prisluškuje – ističe Stojković.

On dodaje da se sada nameću dva pitanja – prvo, ko laže, Vulin sa jedne strane ili policija, tužilaštvo i sud zajedno sa druge strane?

– Jer sve te institucije su uključene u ocenu da li treba ili ne treba nekog prisluškivati. Mislim da se odgovor sam nameće. Drugo pitanje jeste zašto Vulin to radi? Da li zato da bi se, onako kako to svuda po svetu čine Putinovi agenti, dodvorio gazdi, takođe Putinovom, samo odlikovanom agentu? Ili to čini da bi gazdi pokazao da i on kontroliše materijal kojim po potrebi može prikazati kako njegov šef vrlo često komunicira sa kriminalcima. A sa njima sigurno ne dogovara izgradnju zgrade opere u Beogradu – navodi Stojković.

On dodaje da Vulin posebno mora da odgovori otkud njemu ti snimci, jer su oni tajna.

– Posebno odeljenje MUP-a i BIA-e se bavi time. Snimke čuva kao strogu tajnu koju može da dostavi samo sudu i tužilaštvu, i to samo onom sudiji i onom tužiocu koji vodi predmet. Ako se krivični postupak ne pokrene – snimci se uništavaju. To je zakon. I sad pitanje – otkud Vulinu snimci koji su ili stroga tajna dok ne postanu dokaz u krivičnom postupku ili su snimci koji su uništeni jer krivični postupak nije pokrenut – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, čim snimci nisu uništeni – krivični postupak je trebao da se pokrene i namera tužilaštva je bila da ga pokrene. “To je sad jasno jer bi u suprotnom tužilaštvo i sud uništili snimke, takav je zakon”, poručuje.

– Sledi da se Vulin lično mešao i u snimke i u postupak. I to direktno. Jer on je u posedu onoga što po zakonu ne bi smeo da ima, a to su tajni snimci po nalogu suda. Njih može samo sud da ima. Ne i Vulin. I sad znamo jasno da je Aleksandar Vulin direktno uticao na sud i tužilaštvo da ne pokrenu postupak protiv lica za koje su sud i tužilaštvo smatrali da su kriminalci i zato ih snimali. Prema tome, dalje odbijanje objavljivanja svakog pojedinog kompletnog snimka znači da je Vulin svojim tvrdnjama i zaplenom snimaka iz suda dokazao da je Vučić u svakodnevnom kontaktu i koordinaciji sa kriminalcima. A to sve govori o „našem“ predsedniku – zaključuje Stojković.

Stojković: Vulin mora snimke da pusti u javnost
– Zato sada jedino što Vulin može i mora da uradi jeste da u javnost pusti sve te snimke za koje tvrdi da ih je „istražio“, i time pokuša da dokaže da predsednik Srbije nije kriminalac. A ako neće, onda je sve jasno – tužilaštvo i sud su smatrali da 26 lica jesu kriminalci, predsednik je sa njima komunicirao (da li kao njihov saradnik ili šef, što onda upućuje na organizovani kriminal čiji je predsednik u tom slučaju deo ili šef), a onda se Vulin umešao i sprečio sud i tužilaštvo da rade svoj posao, i da na osnovu tih snimaka pokrenu krivični postupak protiv tih lica, a moguće i predsednika. Šta više, pokupio je iz suda te snimke iako nikakvo svojstvo u tim predmetima nema i iako mu je strogo zabranjeno da se meša u taj rad – ističe Čedomir Stojković.