Vulin ispod radara donosi novi zakon o policiji

U toku jučerašnjeg dana održana je javna rasprava o ovom dokumentu u Novom Sadu, dva dana pre toga nacrt je bio razmatran u Nišu, a krug se okončava sutra u Beogradu.

Brzina kojom se usvaja jedan sistemski zakon iznenadila je predstavnike civilnog sektora koji prate ovu tematiku.

Kako za Danas kaže Bojan Elek, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, nacrt se krajem avgusta, ispod radara pojavio na internet stranici ministarstva, bez ikakve prethodne najave da MUP planira usvajanje novog zakona.

– Mi smo bili zbunjeni, pošto je i plan Vlade predviđao izmene postojećeg Zakona o policiji, a ne novi zakon. I sada nije jasno zbog čega su odlučili da usvoje novi zakon, kada izmene koje on predviđa nisu toliko opsežne da nisu mogle da budu obuhvaćene izmenama zakona, ističe Elek koji je i koordinator Nacionalnog konventa za pregovaračko poglavlje 24. On dodaje da Konvent, platforma za saradnju nevladinog sektora i države u okviru pristupnih pregovora sa EU nije bila konsultovana o ovom dokumentu.

I pored kratkog vremena za analizu nacrta, Elek ističe nekoliko odredbi koje bi mogle da budu problematične iz ugla zaštite prava građana.

Tu posebno naglašava član zakona koji zabranjuje objavljivanje podataka o službenom licu koje primenjuje policijska ovlašćenja.

Zakon za kršenje ove odrebe predviđa i prekršajne kazne u rasponu od 30.000 do 200.000 dinara.

– To bi praktično moglo da znači da niko ne može da objavi identitet policijskog službenika koji je, recimo, zloupotrebio svoja ovlašćenja i primenio prekomernu silu. Takođe, u istom članu se navodi da će policaci biti identifikovani skupom slova i brojeva, što bi moglo da znači da će se odustati od toga da na svakoj uniformi stoji prezime policijskog službenika. Ovakva rešenja bi značajno mogla da ugroze prava građana, navodi Elek.

On pohvaljuje napore autora nacrta da razdvoje ministarstvo od direkcije policije koje se bavi operativnim radom, ali i naglašava da sumnja da će ta depolitizacija da se zadrži i u praksi.

– Međunarodne organizacije i civilni sektor su upućivale kritike zbog prevelikog uticaja ministarstva na operativni rad. Međutim, iako je formalno razgraničen operativni deo, suštinska autonomija policiji nije omogućena, pošto ministar i dalje ima ovlašćenja da traži posebne izveštaje o radu policije i da izdaje obavezna uputstva u vezi sa radom. To što u nacrtu piše da se to ne smatra uticajem na operativnu nezavisnost policije je samo pokušaj da se politički uticaj maskira, kaže Elek.

Nešto više vremena za analizu nacrta od predstavnika civilnog sektora imali su predstavnici policijskih sindikata koji su svoje primedbe mogli da iznesu tokom dva zasebna sastanka sa predstavnicima ministarstva.

Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije ističe da zakon nije crno-beli i da postoji dosta dobrih stvari, ali i da postoji potreba za izvesnim korekcijama.

– Mi smo svoje primedbe izneli na sastanku sa ljudima iz ministarstva i rekli su nam da će ih uzeti u razmatranje. Da li će ih i uvažiti videćemo kada izađu sa konačnom verzijom, kaže Mijailović.

Osnovnu zamerku, predstavnici Policijskog sindikata Srbije imali su na član koji definiše posebne slučajeve za prestanak radnog odnosa.

Naime važeći zakon predviđa prestanak radnog odnosa u slučaju pravosnažne presude u krivičnom postupku, ukoliko kazna iznosi najmanje šest meseci zatvora uslovno.

Novi nacrt uvodi i dodatnu kategoriju, radni odnos policijskom službeniku prestaje i u slučaju da mu prekršajni sud izrekne kaznu zatvora za prekršaj sa elementima nasilja.

– Ovakvo rešenje će dovesti do toga da će policijaci razmišljati da li uopšte da intervenišu u pojedinim slučajevima. Bilo je slučajeva gde je služba odobrila upotrebu određene mere prinude, ali da je onda sud odlučio protiv tog službenika. Sada sa mogućnošću gubitka posla i zbog prekršajne osude, policajci će biti prinuđeni da dobro razmisle da li uopšte da intervenišu i rizikuju da budu tuženi. Posledica toga biće smanjena bezbednost građana, navodi Mijailović.

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima trebalo bi da zameni postojeći Zakon o policiji. Ovaj zakon donet je 2016. godine i u međuvremenu je dva puta menjan.