Vulin: Na današnji dan streljan Apis, sanjao ujedinjenje svih Srba

„Na današnji dan u montiranom sudskom procesu, u Solunu 1917. godine, ubijen je pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis, zajedno s majorom Ljubomirom Vulovićem i Radetom Malobabićem“, rekao je ministar.

„Njihova smrt nije bila kazna za herojski čin Gavrila Principa i sarajevski atentat koji nisu organizovali i za koji i sto godina kasnije velike sile i njihova nečista savest uzalud Srbiji pokušavaju da pripišu odgovornost“, rekao je Vulin, prenelo je Ministarstvo odbrane Srbije.Ministar je rekao da je „smrt Apisa, borca i rodoljuba, bila posledica dvorskih sukoba, stranog mešanja i istine da je zahvalnost najređa osobina“.

„Apis i drugovi su sanjali ujedinjenje svih Srba i nisu dočekali da ga i vide, da im bar smrt bude laka, kada život nije bio. Njihova smrt nas opominje da ‘austrijske presude ne smeju izvršavati srpske puške’ nikada više“, poručio je Vulin.

Dragutin T. Dimitrijević – Apis (1876-1917) bio je „đeneralštabni oficir“ i obaveštajac u Kraljevini Srbiji.

Bio je jedan od glavnih organizatora zavere oficira koja je 1903. godine izvršila „Majski prevrat“ kojim je svrgnut i ubijen kralj Aleksandar Obrenović sa suprugom kraljicom Dragom, a doveden na presto kralj Petar Prvi Karađorđević.

Dimitrijević je bio član „Vrhovne centralne uprave“ tajne vojne organizacije „Ujedinjenje ili smrt“, poznatije pod imenom „Crna ruka“, čiji se pojedni pripadnici dovode u vezu s članovima „Mlade Bosne“ koji su izveli Sarajevski atentat.

Od 1904. godine, bio je član „Glavnog odbora četničke akcije“.

Tokom Prvog svetskog rata je bio rukovodilac Obaveštajne službe Glavnog generalštaba, načelnik štaba Užičke vojske, načelnik štaba Timočke vojske i pomoćnik načelnika štaba Treće armije na Solunskom frontu.

Na Solunskom procesu, pod optužbom da je bio nalogodavac neuspelog atentata na prestolonaslednika, regenta Aleksandra Karađorđevića, osuđen je na smrt streljanjem zajedno sa Malobabićem i Vulovićem. Streljani su 26. juna 1917. godine.

Iako su njihovi preživeli drugovi posle Prvog svetskog rata tražili obnovu procesa, do toga nije došlo sve do 1953. godine, kada je, u vreme FNRJ, proces obnovljen, a osuđeni su posthumno rehabilitovani.

Na obnovljenom procesu je dokazano da se atentat nije ni dogodio, i da je Solunski proces režiran za šta je moguć razlog politički obračun u vrhu srpske države.

Apis je po drugi put rehabilitovan 2012. godine, na sudu u Srbiji.