Vulin odgovorio Muižnieksu, ali pismo još nije stiglo u SE

On je nedavno pisao Vulinu negodujući zbog toga što Srbija još nije obezbedila pristup adekvatnim i delotvornim reparacijama velikom broju žrtava zločina počinjenih tokom ratova devedesetih, saznaje Danas.
Međutim iz tog Ministarstva nisu želeli da nam kažu šta je Vulin rekao Muižnieksu. Kada smo kontaktirali SE, rečeno nam je da pismo srpskog ministra još nije stiglo do komesara Muižnieksa, tako da ni oni ne znaju sadržaj Vulinovog odgovora.

„Dragi Ministre, želim da iskoristim ovu priliku i nadovežem se na pitanje reparacija za žrtve zločina iz perioda rata kojim se bavi i moj izveštaj iz jula 2015, sačinjen nakon zvanične posete Srbiji. Ovo pitanje je od najvećeg značaja za tekući proces izgradnje društvene kohezije, kao i pravde i trajnog pomirenja u čitavom regionu“, naveo je Muižnieks u svom pismu Vulinu od 12. septembra. U tom izveštaju, dodaje komesar SE, izrazio sam zabrinutost zbog činjenice da Srbija još uvek nije obezbedila pristup adekvatnim i delotvornim reparacijama velikom broju žrtava zločina počinjenih tokom ratova devedesetih.

„Sa interesovanjem sam primetio da je pripremljen novi Nacrt Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i njihovih porodica, i da su javne konsultacije o ovom nacrtu završene u decembru 2014. Iako u značajnoj meri unapređuje pravni status boraca i vojnih žrtava rata, ovaj nacrt istovremeno isključuje određene kategorije ratnih žrtava (prema procenama, njih oko 15,000) kao što su porodice nestalih, žrtve seksualnog nasilja u ratu i žrtve vojnih operacija srpskih oružanih snaga“, ukazao je Muižnieks.

Prema saznanjima Danasa, Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, još nije upućen Vladi Srbije na razmatranje. Iz Vulinovog Ministarstva smo dobili šturi odgovor da će Nacrt zakona biti prosleđen srpskoj vladi „kada se budu ispoštovale sve zakonske procedure“. Na naše pitanje šta to zapravo znači, iz Ministarstva nisu želeli da nam objasne.

Taj sporni Nacrt zakona već mesecima izaziva negodovanje stručne javnosti i civilnih žrtava ratova, jer njih više od 15.000, koliko ih ima u Srbiji, ostaće uskraćeni za svoja prava. Tako će, na primer, Dževad Koldžić, jedan od mnogih koji su izgubili nekog od članova porodice tokom ratova, i posle 23 godine ostati bez pravo na reparaciju. DŽevadova majka, iz pribojskog sela Sjeverin, oteta je 22. oktobra 1992. i njeno telo do danas nije pronađeno.

Višemesečna saga u vezi s ovim Nacrtom zakona trajala je zbog toga što nevladine organizacije, pre svih Fond za humanitarno pravo (FHP), vide kao sporno to što su žrtve koje su stradale na teritoriji drugih država, žrtve seksualnog zlostavljanja i torture koje pate od psihičkih oboljenja kao posledica preživljenog nasilja, isključene iz ovog dokumenta. Civilni sektor je nekoliko puta pozvao na povlačenje ovog dokumenta iz procedure, ali predstavnici Ministarstva za rad, pa i sam ministar Aleksandar Vulin, na to nisu obraćali posebnu pažnju.

Suprotne tvrdnje iz Ministarstva rada

Ipak, kako je za Danas ranije rekao državni sekretar Ministarstva za rad, Dragan Popović, u Nacrtu zakona je „prvi put uvedena civilna žrtva rata“. „Tvrdnje civilnog sektora da smo dužni da poštujemo i ispunjavamo prava žrtava rata su tačne i mi to radimo kao i sve države u okruženju. I zemlje u regionu civilnim žrtvama rata smatraju samo svoje državljane koji su stradali na teritoriji te zemlje“, ukazao nam je tada Popović.