Vulin: Posao za žrtve nasilja

Vulin je izjavio da je deci, koja su radno ekspoloatisana, kao i žrtvama porodičnog nasilja i trgovine ljudima zajedničko – nasilje i da je, pošto izađu iz tog pakla, ključno da se uključe u društvo, da se zaposle.

Kad ih odvojimo od nasilnika, nismo sigurni šta će biti s njima, vrlo često se vrate. Zato smo po prvi put predvideli strategiju sa Nacionalnom službom zapošljavanja, sistem subvencija da poslodavac dobije novac kad zaposli žrtvu porodičnog nasilja ili žrtvu trgovine ljudima, izjavio je Vulin otvarajući okrugli sto o unapređenju normativne zaštite dece od zloupotrebe dečijeg rada Međunarodne organizacije rada (MOR).

To je način da tom ljudskom biću damo priliku da se osamostali, naglasio je n.

Prema Vulinovim rečima, problem je što se dečji rad u Srbiji ne prepoznaje kao problem, a ekspoloatacija dece počinje u porodici.

Najveći broj dece se radno ekspoloatiše u poljoprivredi, zatim građevini i u onom što se zove- usluge- pranje vetrobranskih stakala i prošnja, naveo je Vulin.

U najvećem broju slučajeva porodica ne pravi razliku između deteta i radne snage, porodica, prema kulturnom shvatanju, ne razume da dete nije radna snaga i zato je to najizraženije na selu, gde se dečji rad podrazumeva, neprilagođen ni uzrastu, niti fizičkoj i intelektualnoj snazi, upozorio je Vulin.

On je predočio da je ove godine sistem socijalne zaštite u Beogradu „prepoznao“ 67 dece, koja žive i rade na ulici, koja su smeštena ili u domove ili u hraniteljske porodice.

Ono što vrati nadu je što smo 12 dece uspeli da vratimo njihovim porodicama, kojim smo pomogli da im se greške više ne ponove, rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, u 115 centara za socijalni rad u Srbiji formirani su timovi za brigu o deci ulice.

Vulin je napomenuo da je ove godine za socijalne usluge u zajednici u 122 lokalne samouprave opredeljeno 400.000 miliona dinara.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković upozorila je da ekspoloatacija dece može biti uzrok diskriminacije, a da su najizloženija deca iz siromašnih grupa i romskih naselja.

Nevladine organizacije koje rade sa decom ulice ističu da 70 odsto te dece dečjim radom preživljavaju, rekla je i ukazala da je jedan od načina za rešenje tog problema da država obezbedi usluge podrške porodicama i da se unapredi zakonski okvir njihove zaštite.

Nacionalni koordinator MOR Jovan Protić ukazao je da je MOR pripremila Listu opasnih zanimanja za decu.

Deca mlađa od 18 godina, prema našem zakonu, smeju da rade poslove koji ne uključuju rad noću, prekovremeno, i do 35 sati nedeljno, ali naš zakon ne navodi eksplicitno koja su to zanimanja, te smo mi hteli da pomognemo državi da se ta lista ozvanični kroz uredbu, rekao je Protić.

Vulin je novinarima izjavio da je njegovo ministarstvo utvrdilo tu listu koju bi u Uredbi trebalo da usvoji Vlada Srbije.