Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) danas je započela kampanju „Zločini protiv živih bića su zločini protiv života“, kako bi ukazala na važnost i stvaran uticaj kažnjivih dela protiv divljih vrsta.
Kažnjiva dela protiv životne sredine danas su četvrta najunosnija aktivnost organizovanog kriminala na svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem, ukazali su iz WWF-a uz isticanje da ovi zločini čine neprocenjivu štetu planeti, dovodeći brojne vrste do ivice izumiranja.
Ubijanje, trovanje, zarobljavanje i krijumčarenje ugrožavaju veliki broj vrsta na globalnom nivou, a druga najveća direktna pretnja divljim vrstama, odmah nakon gubitka prirodnih staništa, je njihova neodrživa i nezakonita trgovina, navedeno je u saopštenju.
Kampanja ima za cilj da ukaže na razmeru i raširenost kažnjivih dela protiv divljih vrsta, podizanje političke i društvene svest o njihovoj ozbiljnosti, ali i na mogućnost njihovog suzbijanja i odbrane prirode i živih bića.
Ovom kampanjom WWF želi da poveća znanje i razumevanje o neprocenjivoj šteti koju zločini protiv divljih vrsta čine ne samo planeti i biološkoj raznovrsnosti, već i samim ljudima.
Kako je istaknuto, iako se najčešće sluša o ubijanju i krijumčarenju dalekih, egzotičnih vrsta, ovi zločini se često dešavaju i u Evropi i nanose veliku štetu evropskim vrstama.
Kao primer navedeno je da se jesetrarske vrste, poput kečige koja je u trajnoj zabrani izlova i morune koja je krajnje ugrožena, i dalje u velikoj meri izlovljavaju za prodaju na crnom tržištu.
Medvedi i vukovi su česte žrtve krivolova, dok mnoge vrste ptica stradaju zbog trovanja i nezakonitog ubijanja, upozorili su iz WWF-a.
„Nova Evropska crvena lista ptica, koju je ovog meseca objavio Birdlife International, otkriva da je u Evropi trenutno ugrožena 71 vrsta ptica. Orao krstaš, ptica sa našeg grba, je strogo zaštićena vrsta sa svega tri gnezdeća para u Srbiji. Pored gubitka staništa, trovanje je jedan od glavnih faktora koji ugrožava ptice grabljivice u Srbiji, ali i širom Evrope“, navela je predstavnica WWF Adrija Iva Svilar, koja je i koordinatorka LIFE SWiPE projekta u Srbiji.
Kako je dodala, posledice kažnjivih dela protiv zaštićenih divljih vrsta, poput krivolova, trovanja i ilegalne trgovine su veoma ozbiljne i mogu dovesti do nestanka pojedinih vrsta.
Kažnjiva dela protiv životne sredine globalno koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa ostalim ozbiljnim zločinima, kao što su prevara, utaja poreza i korupcija.
Iz WWF-a su ocenili da se stvaran uticaj i učestalost ovih dela uveliko potcenjuje i zločini ovog tipa se najčešće ne shvataju dovoljno ozbiljno.
„Kontinuirana i čvrsta saradnja između institucija, stručnjaka i građana je neophodna kako bi se kažnjiva dela protiv divljih vrsta otkrila i sankcionisala. Svi moramo raditi udruženo na zaštiti divljih vrsta. Treba naglasiti i da je prekogranična saradnja veoma važna jer je često u pitanju organizovan kriminal na međunarodnom nivou“, istakla je Svilar.
Kampanja je deo WWF-ovog LIFE SWIPE projekta, i poziva na osvešćivanje na to da su i divlje životinje živa bića koja trpe i ispaštaju zbog zločina ljudi.
Kampanja je deo EU LIFE projekta LIFE SWiPE – Uspešno suzbijanje krivičnih dela protiv divljih vrsta u Evropi, i sprovodi se na evropskom nivou pod sloganom #StopWildlifeCrime.
Projekat LIFE SWiPE ima za cilj da obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, kroz bolje sprovođenje propisa o zaštiti životne sredine i veći broj uspešno procesuiranih kažnjivih dela, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema.
Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Hrvatske i Pravosudna akademija Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
WWF je jedna od najvećih nezavisnih organizacija, koja se bavi zaštitom prirode i ima aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.