YUCOM: Smanjen integritet Zaštitnika građana

Milan Filipović, jedan od članova tima koji je radio analizu rada institucije od 2015-2019. godine, ukazao je da je prilikom izbora novog ombudsmana, izabrana osoba od dva kandidata koja nije imala prethodnog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava.

Novi ombudsman nije adekvatno reagovao u slučajevima kršenja socijalno-ekonomskih prava građana, rekao je Filipović.

Filipović je ukazao i da problem institucije da zadrži kvalifikovane i iskusne zaposlene u instituciji, ali nije odgovorio na pitanje lista Danas, po zahtevu za dostupnost informacijama od javnog značaja, da li je bilo partijskog zapošljavanja u instituciji Zaštitnika.

Prema njegovim rečima, nastavlja se i trend smanjenja budžetskog fonda za instituciju Zaštitnika građana, jer nekoliko godina ne uspeva u potpunosti da realizuje budžet.

Ne zapošljavaju se novi kadrovi, rekao je Filipović i napomenuo da je za konkurse za 51 poziciju u 2016. i 2017. godini zaposleno samo 11 ljudi.

Vladica Ilić govorio je o Nacionalnom preventivnom mehanizmu i značajnom padu broja poseta zatvorima i prekidu saradnje sa značajnim organizacijama civilnog društva. U proteklh pet godina, naveo je on, dosta su različita postupanja ombudsmana Saše Jankovića i Zorana Pašalića.

Prema rečima Ilića, tokom mandata prvog saznalo se o prekoračenju ovlašćenja policije i komunalne policije, napadu na novinare Istinomera, Krik, za slučaj Savamale i priču dvojice policajaca o njihovom angažovanju u Srebrenici. Posle promene ombudsmana, rekao je Ilić, čini mi se da slabi nadzor nad radom policije u pojedinim predmetima.

Zaštitnik se nije oglasio u slučaju izručenja Dževdeta Ajaza Turskoj, odnosno nije poznato šta je u tom predmetu urađeno u delu koji se tiče postupanja policije, kao i prekoračenju sile policijskih službenika tokom upada u zgradu RTS. Ilić je ukazao da je Zaštinik građana nije oglasio ni o uvođenju kazne doživotnog zatvore bez uslovnog otpusta, iako je najavio da će se o tome izjasniti.

Vesna Petrović je ukazala da je problem u izradi ove analize bilo to što su u posmatranom periodu dve osobe vodile instituciju, odnosno što je Janković u februaru rešio da se kandiduje za predsednika države, pa je do jula, što je dug period za tako mladu instituciju, ona bila paralisana. Pašalić, nastavila je ona, nije imenovao svoje zamenike koji bi se bavili konkretnim oblastima, pa je rad zamro i u tim oblastima.

Skupština Srbije nije obraćala pažnju na godišnje izveštaje o radu ne samo Zaštitnika građana, već i drugih nezavisnih tela, rekla je Petrović i napomenula da je ove godine razmatran, doduše bez ozbiljne diskusije, možda zato što je Pašalić izabran glasovima vladajuće većine.

Petrović je upoređivala i izveštaje ombudsmana i konstatovala da su raniji sadržavali i preporuke organima vlasti, dok ih ovogodišnji ne sadrži. Prema njenim rečima, smanjen je i broj pritužbi građana, jer su možda shvatili da Zaštitnik „nema zube“ da utiče na organe vlasti. Petrović je istakla da ne zamera novom ombudsmanu na praksi prijema građana, ali ne vidi kako bi iz te prakse moglo sistemski da se utiče na promenu ponašanja državnih organa.

U analizi se konstatuje i da je posebno zabrinjavajuća uloga koju je Zaštitnik građana imao u nezakonitom izboru člana odbora Agencije za borbu protiv korupcije, čime je Vladi Srbije pružio pomoć stavljajući te nezavisne institucije pod kontrolu, a podrivajući autoritet treće nezavisne institucije.

Zaštitnik je sa Poverenikom za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti trebalo da donese odluku o zajedničkom kandidatu. Direktorka Komiteta Katarina Golubović istakla je da zaključci polaze od toga da je Srbiji potreban ombudsman koji je proaktivan i ima kritički pristup u zagovaranju i poštovanju ljudskih prava i jačanju odgovornosti institucija i državnih organa u poštovanju ljudskih prava.