Za 12 godina u Srbiji zbrinuto više od milijardu kilograma opasnog otpada

„Rekordne količine zbrinutih posebnih tokova otpada u prethodnoj godini i nastavak tog trenda u tekućoj, povećanje broja zaposlenih, redovna isplata podsticaja od strane države, borba protiv nelegalnih tokova otpada i planiranje unapredjenja pravnog okvira, jasan su signal da Srbija ide u dobrom smeru kada je reč o zaštiti životne sredine“, navelo je udruženje.

Predsednik udruženja Nikola Egić rekao je da je podrška države i redovna isplata podsticaja u poslednjih nekoliko godina od izuzetnog značaja za industriju posebnih tokova otpada.

„Propisno zbrinjavanje opasnog otpada je pretpostavka zdrave životne sredine, a koraci koje država preduzima u poslednje dve godine radom na prevenciji, promenama u inspekcijskom nadzoru i stabilnom finansiranju, doprineli su da se ova industrija uzdigne na nivo regionalnog lidera i prevazidje sve mikro probleme sa kojima se dugi niz godina suočavala“, rekao je Egić.

Dodao je da je to od velike važnosti, jer je bezbedno zbrinjavanje opasnog otpada i sprečavanje ispuštanja toksičnih materija u životnu sredinu preduslov za čiste vode, vazduh i zemljište.

Prema njegovim rečima, reciklažna industrija je u poslednjih 12 godina zbrinula više od 470.000 tona recikliranih otpadnih guma, koje usled neadekvatnog odlaganja na nesanitarnim deponijama mogu biti lako zapaljive, a sagorevanjem u atmosferu dospevaju u biljke čime ulaze u lanac ishrane.

Podsetio je da, ako se pravilno tretiraju, od otpadnih guma u postupku reciklaže može se dobiti materijal za izgradnju puteva ili za proizvodnju podloga za sportske terene i dečija igrališta, kao i da je u istom periodu zbrinuto više od 350.000 tona električnog i elektronskog otpada.

Ergić je rekao da je za 12 godina, do danas, zbrinuto i oko 220.000 tona akumulatora, što podrazumeva tretman više od 120.000 tona olova i 5.500 tona sumporne kiseline, kao i više od 55.000 tona otpadnih ulja i oko 20.000 tona otpadnih vozila.

On je podsetio da reciklažna industrija upošljava više od 15.000 ljudi, od čega oko 13.000 sakupljača, koji mahom pripadaju ranjivim kategorijama stanovništva.

„Sakupljanje otpada je težak posao, ali za nekoliko hiljada porodica jedini izvor prihoda. Zato verujem da će ulaganja u infrastrukturu i planirana unapredjenja sistema sakupljanja otpada omogućiti bolje uslove za rad za naše sugradjane“, istakao je Egić.