Za 24 sata pretrčali tri planine

U pitanju su planinski maratoni, trke po jako nepristupačnom terenu, koje se po svojoj težini mogu svrstati u ekstremne spotove. U pitanju su ogromne razdaljine koje se prelaze po neravnom terenu, bez obzira na to da li je sunce, kiša, sneg ili magla, a cilj je sakupiti dovoljno bodova za čuvenu trku koja se jednom godišnje održava na Monblanu, najvišem vrh francuskih Alpa. Ana ističe da postoje i trke sa manjim distancama za početnike, ali da poenta uopšte nije u konačnom rezultatu već u uživanju u prirodi i upoznavanju svojih mogućnosti.

– Ceo projekat „Three peaks of Serbia“ je osmislio Živko Tomić, trkač kao mi. Bili smo željni trčanja, planina i prirode jer nas je korona virus sprečio u tome. Mnogi su se prijavili za ovu akciju, ali vremenom su svi počeli da odustaju. Na kraju, svelo se sve na dve ekipe. Cilj je bio da se krene sa Rtnja u dva ujutru, da bismo na vrhu dočekali svitanje i potom se spuštali sa Rtnja gde nas je čekao vozač sa stvarima i okrepom. Tu smo imali presvlaku i onda smo nastavili do Suve planine. Na Suvoj nas je sačekao ozbiljan pljusak, gde je muška ekipa ipak rešila da ne ide na Trem, a mi smo ipak odlučili da tu akciju sprovedemo do kraja i da osvojimo sve tri planine. Popeli smo se na Trem, gde nas je sačekalo sunce i srećni i zadovoljni krenuli smo putem Stare planine na Midžor. Najveći utisak je ipak bio taj Midžor, ne kažu za džabe, Stara planina, majka svih planina, ona ima posebnu čar. Tu smo već videli da se spremaju oblaci, ali mi smo brže bolje krenuli ka vrhu, što je vrlo rizično. Na kraju i tu smo se popeli, a taj osećaj spusta i trčanja, kao da nas same munje jure, jeste neverovatan. Cela akcija je bila planirana da se završi za 24h, mi smo završili za 19h. Sa sve transportom, presvlačenjima, okrepom čak su se neki i kupali na izvoru – priča nam Ana Lukić.

Ukupno su prešli 43 kilometra peške na tri najlepše planine u Srbiji, imali su 550 kilometara vožnje i nije bilo spavanja.