Za abortus – pozovi Džejn

Ilegalni abortus značio je da će na izdržavanje kazne biti slane ilegalni aborteri/aborterke, kao i žene koje su male ilegalni abortus, strože kažnjavane ako nisu otkrivale gde i ko im je to uradio. Kad je abortus legalizovan hiljade žena prestale su da budu kriminalke. Decenijama je taj primer izgledao ilustrativno ali svakako anahrono, kao primer iz pravne istorije bez nekog posebnog dodira sa sadašnjim vremenom. Njegova aktuelnost postala je ilustracija da je retrogradni tok istorije itekako opasno moguć, da ilegalni abortus ponovo preti ženskim životima kao senka legalne smrti.

Godinama pre nego što je legalizovan, milioni žena su imale abortus. Siromašne žene bez dovoljno novca bile su u klopci. Njihov očaj ih je vodio pravo u ponor, u ruke opasnih praktičara. Ponekad su ga platile svojim životima, u boljim slučajevima doživotnom sterilnošću. Širom Sjedinjenih Država krajem 1960-ih godina, pod uticajem feminističkog pokreta osnivane su grupe sa ciljem da pomognu ženama u toj nevolji.

U ondašnjem Čikagu, ako si siromašna, a potreban ti je abortus, pozvala bi Džejn. Džejn je ženska organizacija nastala u Čikagu sa ciljem da obezbedi ženama usluge abortusa koji je tada bio zakonom zabranjen. Nastala je kasnih 1960-ih u okviru čikaškog ženskog pokreta. Počele su kao ilegalna, feministička, abortivna služba, koju su vodile žene za žene. Kada bi žena pozvala Džejn dobila bi odgovor sa trake: „Ovo je Džejn iz ženskog pokreta oslobođenja. Molimo vas da ostavite svoje ime i broj i neko će vas uskoro pozvati“. Na svaki poziv, članice grupe su uzvraćale pozivom i dogovorom za dalje postupanje. Do proleća 1975, kad je Džejn prestala da postoji, izvršila je više od 11 hiljada abortusa.

Među ženama koje su tražile usluge Džejn bilo je mladih i uplašenih devojaka koje nikad nisu bile na ginekološkom pregledu, ali i starijih žena koje su već imale više dece. Grupu su u početku činile uglavnom domaćice. Bile su čvrsto rešene da obezbede sigurniji put ženama koje su se opredelile za abortus, poznajući očajanje, patnje i košmare ilegalnog abortiranja. Energija domaćica omogućila je da se grupa osnuje, energija radikalnih feministkinja omogućila je grupi da intenzivira svoje aktivnosti, da one budu feministički obojene i da nastave rad i posle provala i hapšenja.

Januara 1973. Vrhovni sud je legalizovao abortus a Džejn je nastavila svoj rad dok u proleće 1975. nisu otvorene prve legalne klinike za abortuse u Čikagu. Tada je bez fanfara grupa prestala da postoji. Džejn žene ispustile su kolektivni uzdah olakšanja. Kroz sopstveno iskustvo znale su da je razlika između dozvoljenog i zabranjenog abortusa u kvantitetu i kvalitetu dobijenih informacija, kontroli koju imaju ili nemaju nad samim postupkom i uvažavanju koje im se ukazuje ili ne.

Bile su to obične žene u neobičnom vremenu. Naučile su da pojedinac radeći zajedno sa drugim nije više bespomoćan, jer može da napravi pomak unapred. Naučile su da niko ne treba da čeka dozvolu da dela.

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“