firme, nakon dolaska Fijata, neće ostati nezbrinut. U budućoj Fijatovoj kompaniji u Kragujevcu, prema njegovim rečima, biće u početku angažovano 3.000 radnika, dok će ostali posao dobiti u nekoj od italijanskih firmi, koje ovde dolaze zajedno sa Fijatom. I Mihajlović je, inače, svestan da će se broj zaposlenih u Fijatovoj firmi u Kragujevcu povećavati u skladu sa rastom proizvodnje automobila i delova.
firme, nakon dolaska Fijata, neće ostati nezbrinut. U budućoj Fijatovoj kompaniji u Kragujevcu, prema njegovim rečima, biće u početku angažovano 3.000 radnika, dok će ostali posao dobiti u nekoj od italijanskih firmi, koje ovde dolaze zajedno sa Fijatom. I Mihajlović je, inače, svestan da će se broj zaposlenih u Fijatovoj firmi u Kragujevcu povećavati u skladu sa rastom proizvodnje automobila i delova. Ovim, poslednjim „pomirenjem“ sindikata i države, trebalo bi da bude stavljena tačka na dugogodišnje nesporazume kragujevačkih radnika, poslovodstva i državnih čelnika.
Ugovor o partnerstvu sredinom avgusta?
Italijanski Fijat je, kao što je već znano, odlučio da preuzme kragujevačku Fabriku automobila i da u njenu rekonstrukciju i modernizaciju uloži svih 700 miliona evra, čime se stvaraju uslovi za proizvodnju 300.000 automobila godišnje. Država se, s druge strane, obavezala da u Zastavu i Kragujevac, kao budući suvlasnik Fijatove kompanije, investira 100 miliona evra, ali je sada već izvesno da će u izgradnju putne mreže i ostale infrastrukrure u Šumadiji morati da uloži barem dva do tri puta više. Ugovor o strateškom partnerstvu Zastave i Fijata najverovatnije će biti potpisan sredinom avgusta, nakon čega će Fabrika automobila, ali i Kragujevac postati veliko gradilište.
Tako gledano, da se neko pre nekoliko godina usudio da kaže kako će Kragujevac ponovi biti perspektivni grad i svojevrsni „motor razvoja“ ne samo šumadijske privrede, mnogi bi smatrali da sa „vidovnjacima“ tog tipa nešto nije u redu. Pokazalo se, međutim, da stvarnost ponekad ume da prevaziđe i najsmelije vizije. Da li će se takav put nastaviti videće se u relativno skoroj budućnosti. Podsetimo da je do pre koju godinu Kragujevac slovio za „dolinu gladi“, grad urušene privrede i socijalnog beznađa, koje su karakterisali armija besposlenih i otpuštenih trudbenika, kao i česti ulični protesti radnika. Kragujevačku socijalnu dramu uvećavala je i neuspešna privatizacija brojnih društvenih firmi, čime je dodatno uvećavan broj nezapslenih i egzistencijalno ugroženih. Kragujevac je tu kao nekadašnji industrijski centar od značaja za bivšu SFRJ platio visoku cenu. Primera radi, ovde je u leto 2001. prilikom dekomponovanja Grupe Zastava vozila, maltene u jednom danu bez posla ostalo blizu 15.000 radnika.Valja napomenuti i da su mnogi istaknuti „časnici“, od kojih su neki i danas na državnim funkcijama, tvrdili da Srbiji nisu potrebne automobilska, elektronska i još neke industrije, i da te poslove treba ostaviti razvijenom svetu.
Međutim pre dve godine, uz asistenciju države, najpre je obnovljena poslovno-tehnička saradnja Zastave i Fijata kojim je, između ostalog, obezbeđena i proizvodnja jednog od novijih Fijatovih modela („punto“) u Kragujevcu, čemu je prethodilo tehnološko osavremenjavanje proizvodnih linija. Nedugo potom, opet uz asistenciju države, verifikovan je istovetan ugovor o poslovno tehničkoj saradnji između Zastave i Dženeral Motorsa, kojim je predviđeno sklapanje dva Opelova modela u pogonima kragujevačke fabrike. Otpisana Zastava, gotovo preko noći, ponovo je postala interesantna za najveće svetske automobilske kompanije, što je početak priče o izglednoj privredno-socijalnoj renesansi Kragujevca i domaćeg metalskog kompleksa.
No, ne dolaze samo Fijat i njegovi kooperanti u Kragujevac. Kada je reč o interesovanju investitora iz svih oblasti za grad na Lepenici, član Gradskog veća za privredu i privatizaciju mr Vlada Vučković kaže da Kragujevac pred navalicom domaćih i inostranih investitora ima sve manje građevinskog zemljišta. Onom raspoloživom cene gotovo vrtoglavo rastu.
– Ar građevinskog zemljišta u centru Kragujevca prodaje se po ceni od 50.000 do 100.000 evra. Istovremeno, rastu i cene stanova, pa kvadrat stambenog prostora u centru grada dostiče i 1.300 evra. Kragujevac je, po ceni građevinskog zemljišta i stanova, trenutno, posle Beograda najskuplji grad u Srbiji, ističe Vučković.
Podsetimo, slovenački Merkator tokom narednog meseca otvara u Kragujevcu veliki hipermarket, dok izraelska Plaza početkom septembra počinje u ovdašnjem naselju Stara radnička kolonija izgradnju svog prvog tržišno-poslovno-zabavnog kompleksa u Srbiji, površine 66.000 kvadratnih metara. U istom kragujevačkom naselju, parcelu za gradnju poslovno-stambenog objekta kupio je i proslavljeni košarkaš Vlade Divac. Građevinsku lokaciju od 3,5 hekara u kragujevačkom Velikom parku kupila je i porodična firma jednog od vodećih svetskih tenisera Novaka Đokovića, koja planira da ovde uskoro izgradi veliki sportski kompleks sa teniskom akademijom i brojnim pratećim sadržajima. Režiser Emir Kusturica planira u starom delu Zastave, koji je grad već otkupio od te fabrike, da izgradi kulturni centar. Gradnju trgovinsko-poslovnih objekata u Kragujevcu najavljuju i nemačka Supernova, italijanski Tempo i još neke inostrane kompanije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
