Za boravak izbeglica svakodnevno 15.000 evra

Naglašavajući da uprkos činjenici što državu Srbiju boravak imigranata u Preševu dnevno košta oko 15.000 evra, nema odustajanja od akcije pomoći ljudima koji nisu u Srbiju došli iz luksuza već iz moranja. To će svakako doprineti da humanitarci na terenu, ali i pripadnici policije, lekari i drugo osoblje, uključujući i predstavnike lokalne zajednice, rade još odgovornije i da svoje aktivnosti prilagođavaju prilivu novih izgnanika.

U Preševo i dalje dnevno dođe i do hiljadu imigranata. Najviše ih je iz Sirije, Avganistana, Irana… Oni prolaze kroz policijsku proceduru, ali i imaju adekvatni lekarski nadzor. Uspostavljeni su određeni standardi u ishrani i higijensko-sanitarnim uslovima za ovakve specifične humanitarne situacije. Autobuske linije iz Bujanovca i Vranja ka Beogradu i dalje prema Subotici su i dalje maksimalno opterećene. Slična situacija je i na železničkim linijama. Dnevno iz Bujanovca prevoznik „Niš ekspres“ ima i po desetak vanrednih linija prema Beogradu u kojima se prevoze isključivo imigranti.

Poseta premijera Preševu je i jasna poruka zemljama EU da Srbija kao tranzitni pravac ne odustaje od humanitarne pomoći za izgnanike, ali i da je neophodna pomoć kako bi se ovaj problem rešavao na globalnom nivou. Pogotovu uz činjenicu da je Mađarska krenula sa „žičanom hermetizacijom“ svoje granice. Lokalno gledano, Albanci su u Preševu dobili signal da vlasti u Beogradu ovaj problem ne tretiraju kao problem njih samih već kao državni. To znači da bi trebalo da, ukoliko ih ima, splasnu socijalne napetosti i strah od nekakve „getoizacije“ ovog područja uz granicu sa Makedonijom i administrativnu liniju sa Kosovom.

Imigrantima ostaju dve mogućnosti. Prva da zatraže azil u Srbiji. Druga da pokušaju nemoguću misiju proboja do nekih od zemalja EU. Izvesno je da u Preševu imaju dovoljno vremena za donošenje po njih najboljeg izbora, iako je u devedeset odsto slučajeva jasna njihova namera da po svaku cenu nastave put dalje od Preševa, Beograda i Subotice. U prvom slučaju imaju sasvim otvorenu mogućnost za legalnu proceduru. Za drugu opciju pred njima se otvara prostor neizvesnosti, rizika sa kojim su i pošli u ovu, po mnoge životnu avanturu, sa sasvim neizvesnim ishodom.

Ograda gotova 30. novembra

orahalom – Mađarski ministar odbrane Čaba Hende izjavio je juče da će izgradnja ograde duž granice sa Srbijom, čiji je cilj zaustaviti priliv migranata i izbeglica, biti završena do 30. novembra. Hende je rekao da će 900 ljudi raditi na podizanju ograde visoke četiri metra, duž granice duge 175 kilometara. Mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter je izjavio da je ograda privremeno, ali i jedino rešenje koje je Budimpešta mogla da pronađe u ovom trenutku. Ove godine je u Mađarsku ilegalno ušlo više od 80.000 ljudi, navodi AP. Većina izbeglica koje traže azil u Mađarskoj odlazi posle nekoliko dana prema Zapadnoj Evropi, uglavnom ka Nemačkoj. FoNet

Jukom: Dobra saradnja NVO i države

Beograd – Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), u saradnji sa Zaštitnikom građana i Ministarstvom unutrašnjih poslova, uspeo je da petočlanoj porodici, izbegloj iz Sirije, omogući izlazak iz Srbije, a time i nesmetan nastavak putovanja u traženu zemlju utočišta. U saopštenju se navodi da se Komitetu 6. jula obratila se porodica iz Sirije sa molbom za pružanje pomoći i pravne zaštite. Članovi te porodice su se na teritoriji Srbije nalazili kao ilegalni emigranti u iščekivanju dobijanja vize države u kojoj žele da pronađu utočište. Obrativši se YUCOM, legalizovali su svoj boravak u Srbiji