Za dalji razvoj filantropije neophodno je značajnije povezivanje javnog, privatnog i civilnog sektora

„Dobročinstvo mora biti prepoznato i o njemu treba stalno govoriti u javnosti, kako bi postalo inspiracija za druge, a u tome ključnu ulogu imaju mediji. Takođe, za stvaranje stimulativnog ambijenta za donatorstvo neophodno je unapređenje zakonodavnog okvira”, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije, koja ove godine 14. put zaredom dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.

Cilj tog prestižnog priznanja jeste da se istaknu i podrže kompanije, kao i mala i srednja preduzeća i pojedinci, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju.

Šta filantropija znači za obične ljude, a kako je percipiraju kompanije?

Kada je filantropija u pitanju, građani najčešće pomažu deci, osobama sa zdravstvenim problemima i siromašnima. Može se reći da su njihova davanja duboko motivisana emocijama i željom da nekome pomognu. Kompanije svoje filantropske aktivnosti više usmeravaju u pravcu razvoja zajednice, davanja su dugoročnija, ciljaju veći broj korisnika i često su povezana sa njihovom osnovnom delatnošću. Vredi istaći da su građani uglavnom orijentisani na davanja u novcu, dok kompanije pored novca, doniraju robu i usluge, kao i volontersko vreme i znanje svojih zaposlenih. 

U kojim oblastima je bilo najviše filantropskih inicijativa?

Kada je reč o oblastima, na prvom mestu nalazi se zdravstvo, što je direktno povezano sa činjenicom da su najzastupljeniji korisnici donacija osobe sa zdravstvenim problemima. Nakon zdravstva, sledi podrška marginalizovanim grupama, zatim smanjenju siromaštva i obrazovanju. Od početka praćenja filantropskog davanja u Srbiji pomenute četiri oblasti su najzastupljenije i na njih odlazi najveći procenat zabeleženih akcija – čak 83,6%. 

Koliko se situacija promenila u prethodnih 14 godina kada je u filantropija u pitanju?

Kada se analizira filantropija u Srbiji u proteklih nekoliko godina, možemo reći da pozitivnih pomaka ima. Filantropija se sve više prepoznaje i praktikuje, a zabeležen je i porast, kako u brojnosti akcija, tako i u povećanju iznosa donacija. Ukupni podaci o davanjima u 2020. godini se još uvek čekaju, ali ne sumnjamo da će sledeći izveštaj, koji očekujemo na proleće 2021. godine, pokazati da su davanja dodatno porasla i premašila 34,5 miliona evra koliko je donirano tokom 2019. godine, što je, inače, za trećinu više od iznosa donacija u prethodnoj godini. Došlo je i do određenih promena u regulatornom okviru, a  postoji i sve više različitih krovnih tela koja se bave filantropijom, od kojih posebno ističemo Koaliciju za dobročinstvo i Srpski filantropski forum. Ideja jeste da se u budućnosti stvori sistem u kojem će svi akteri biti efikasno uvezani i uključeni u ostvarenje zajedničkog cilja, stvaranja boljeg društva za sve nas. 

Prijave za ovogodišnju VIRTUS nagradu za filantropiju mogu se dostaviti do 25. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i sastavu žirija mogu se naći na sledećem linku: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Šta su najveće prepreke za razvoj filantropije u Srbiji?

Kad su građani u pitanju, najčešće prepreke se odnose na nedostatak novca, sveopštu apatiju, nepoverenje u pokretače akcija, sumnju da mogu da doprinesu rešenju problema ili u to da sama inicijativa može imati pozitivan ishod. Za kompanije ograničavajući faktori su smanjeni budžeti za filantropske projekte, nedostatak transparentnosti pokretača inicijativa, izostanak podsticajnog zakonodavnog okvira, nedovoljna podrška medija, ali i nedovoljan broj dobrih ponuđenih rešenja za probleme koji su prioritetni. 

Jedna od otežavajućih okolnosti je i raspodela sredstava organizacijama na nivou lokalnih samouprava. Naime, procedure i selekcije u tim postupcima veoma su netransparentne, što otvara prostor za zloupotrebe. Kao sporne pominju se vladine nevladine organizacije, tzv. “gongo”, ali i druga samo formalno postojeća udruženja koja se “niotkuda” pojavljuju na takvim konkursima, ali im, ipak, budu dodeljena sredstva. Pošto se neke od organizacija koje se zaista bave filantropijom, između ostalog finansiraju i putem ovih konkursa, često ostaju bez sredstava zbog pomenutih zloupotreba.

Veoma negativan uticaj je imalo i sačinjavanje liste medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana od strane Uprave za sprečavanje pranja novca, te zahtev za uvidom u sve njihove transakcije, upućen bankama. Ovakav potez imao je veoma osetne i ozbiljne posledice po razvoj filantropije u Srbiji, jer su se na pomenutoj listi našle i značajne organizacije koje se bave upravo razvojem ove oblasti kod nas. Time je narušeno poverenje u ove organizacije, jer se ovakvim aktom javnosti šalje poruka da su one „problematične“. Veruje se i da je način medijskog izveštavanja o ovom dešavanju dodatno narušio ugled organizacija koje su se, bez osnovane sumnje, našle na ovom spisku.

Kakva bi trebalo da bude uloga države u unapređenju ambijenta za donatorstvo?

Od države se očekuje, pre svega, unapređenje normativnog okvira i aktiviranje zakonom uobličenih mehanizama koji bi pospešili filantropiju. Posebno se izdvajaju potreba za  uvođenjem poreskih olakšica za filantropska davanja i za ukidanjem PDV-a na doniranje hrane.  Neophodan je i rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktnijoj primeni propisa. Evropske zemlje su primeri dobre državne prakse po pitanju filantropije, posebno u kontekstu poreskih olakšica i stimulativnih mera, te bi se takvi modeli mogli primeniti i u Srbiji. 

Da li uloga medija treba da bude samo informativna ili i edukativna?

Mediji igraju veliku ulogu u podsticanju filantropije, pre svega, u podsticanju davanja, informisanju građana o ovoj oblasti i osiguranju transparentnosti o sprovedenim aktivnostima i tokovima doniranog novca. Po istraživanjima Trag fondacije, građani su evidentno željni dobrih priča i mediji treba da posvete svoj prostor njima, umesto što su fokusirani na izveštavanje o navodnim zloupotrebama, i to u senzacionalističkom maniru. Ovakvo medijsko izveštavanje je nanelo ogromnu štetu filantropiji, naročito u konstelaciji u kojoj nema dovoljno izveštvanja o pozitivnim primerima i rezultatima ostvarenim kroz filantropske aktivnosti. Dodatno, bilo bi dobro da mediji informišu građane o mogućnostima za učešće u filantropskim aktivnostima, nudeći im što konkretnije informacije, kao i da aktivnosti isprate od početka do kraja.

Da li je Srbija položila ispit solidarnosti kad je reč o saniranju posledica epidemije virusa COVID-19?

Tokom krize izazvane virusom COVID-19, Catalyst Balkans je prikupio podatke koji pokazuju da su od 16. marta 2020. do 31. januara 2021. godine pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirale više od 21 milion evra za saniranje posledica nastalih ovom pandemijom. Najviše je donirao poslovni sektor – gotovo 64 odsto. Od ukupne sume, oko 80% donirano je zdravstvenim institucijama. Najveći deo donacija – gotovo polovina – upotrebljen je za nabavku medicinske opreme, oko 40 odsto sredstava utrošeno je za nabavku potrošne robe poput maski i rukavica, dok je preostali deo bio namenjen za humanitarnu pomoć. 

Trag fondacija je u saradnji sa partnerima: Fondom braće Rokfeler, OAK Fondacijom i Balkanskim fondom za demokratiju, realizovala program Aktivne zajednice: solidarni odgovor na COVID-19, s ciljem da pruži podršku kako akcijama usmerenim na smanjenje širenja virusa, tako i olakšavanjem boravka sugrađanima u karantinu. U okviru tog programa podržano je 39 inicijativa sa više od 13,7 miliona dinara. Ova iskustva su nam pokazala koliko je civilni sektor bio agilan i brz u odgovoru na krizu i koliko je efikasno odgovorio na neke od potreba zajednice, u momentu kada ni institucije ni veliki donatori nisu bili u mogućnosti da brzo donesu odluke i preusmere različite vrste pomoći tamo gde je bila najpotrebnija.