Naslovne strane dnevne štampe u Jugoslaviji na današnji dan 1938. godine bile su mahom posvećene Francuskom nacionalnom prazniku koji se obeležavao i u Beogradu.
Ipak, list Pravda ovog dana piše da će poseta britanskog kraljevskog para Francuskoj značiti konačno udaranje pečata na prijateljstvo i savez ove dve velike zapadne demokratije. Akcenat teksta, međutim, stavljen je na opis i analizu Engleza, njihove monarhije i načina života i razmišljanja.
„Neko je rekao da engleski narod nije nacija, već jedno ogromno civilizovano pleme. Zbilja, laskavija i tačnija konstatacija ne bi se mogla reći za Engleze. Još od najstarijih vremena oni imaju religiozno poštovanje prema svojim vođama, smisao rase i zajednice, ali treba dodati da oni imaju i vrlo razvijeno poštovanje čoveka ma kakav on bio i ma odakle dolazio, samo ako
ima belu kožu“, navodi se u Pravdi.
Engleska monarhija je po svome ustrojstvu jedinstvena u svetu, dodaje se.
„Kralj Engleske, car Indije (titula koju je Dizraeli pribavio kraljici Viktoriji), gospodar prekomorskih ostrva, ne upravlja već vlada. A malo je naroda koji tako vole i poštuju svoga kralja kao Englezi. Kad čuje reči „the king“ svaki Englez ustane i oseti neku prijatnu jezu duž kičme. To poštovanje kralja ispoljava se svuda: u selu, u gradu, na brodu, u pozorištu. Na kraju predstave golišave gerle i igrači, zaboravljajući na grotesknost svojih kostima, ukoče se u stavu mirno da saslušaju do kraja.
Jedino objašnjenje: za Engleza nije važan monarh već monarhija. Englez kroz monarha voli i poštuje monarhiju, jer zna da
bez monarhije ne bi bilo Velike Britanije — Engleska bi postala beznačajno maglovito ostrvo, a Indija, Kanada, Australija itd. samostalne republike. Monarhija je dakle jemstvo moći i veličine imperije“, ističe novinar pre 80 godina.
U istom broju Pravda izveštava i o tome kako jedan kvadratni metar u Knez Mihailovoj ulici košta više nego čitavo imanje u nekom zabačenom kutku gorostasne Šare. „To je najskuplja zemlja na čitavom Balkanu“, ocenjeno je.
Istovremeno, izveštava se i o rušenju tridesetak kuća u Jatagan Mali u Beogradu koje, kako se navodi, predstavljaju ruglo u svakom pogledu.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
I Vreme je pisalo o rušenju u Jatagan Mali nehigijenskih sirotinjskih kućica i zauzvrat podizanju jeftinih državnih stanova. Rešavanje stambenog pitanja Sirotinje (pisano velikim slovom te 1938. godine) planirano je na Severnom Bulevaru.
Kako je istaknuto, reč je o nekoliko tipova sirotinjskih stanova i jedan veliki objekat, prava palata, opet za sirotinju – Dom za iznemogle starce i napuštenu decu.
Tog 14. jula Vreme donosi i vest da su izgrađeni temelji za Hram Svetog Save, kao i da je broj naših brodova koji prođu kroz luku Veneciju veći od broja svih ostalih brodova.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.