Za garažno mesto na Vračaru 73.000 evra: Kakve su cene garaža u Beogradu?

RGZ je objavio izveštaj o stanju na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu ove godine.

Prema njemu, stan za koji je izdvojeno najviše novca u tom periodu nalazi se u novogradnji u naselju Beograd na vodi – koštao je 1.226.888 evra, a površine je 188 kvadrata, objavio je RGZ.

„Na toj lokaciji prometovan je i najskuplji kvadrat stana u prvom kvartalu 2024. godine, za 10.350 evra po metru kvadratnom“, navodi se u izveštaju.

Najskuplja kuća prodata je na gradskoj opštini Savski venac (Grad Beograd) – za 3.182.000 evra.
„Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na gradskoj opštini Vračar (Grad Beograd) za 11.500 evra, površine 20 kvadrata, a najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 3.098.790 evra, površine 332 kvadrata, ostvarena je u beogradskoj opštini Savski venac“, navodi RGZ.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu, najskuplji kvadrat prometovan je na teritoriji Grada Novog Sada (katastarska opština Rumenka) po ceni od 50 evra po kvadratnom metru, za parcelu površine 1.096 kvadrata.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji za koje je izdvojeno 2,2 miliona evra je na teritoriji gradske opštine Palilula (Grad Beograd) i ima površinu od 115 hektara.

Podaci RGZ sa tržišta nepokretnosti za prvi kvartal 2024. pokazuju, kako se navodi, da je u Srbiji „nastavljena stabilizacija i smirivanje na tržištu nakon izrazito dinamičnog rasta, tokom 2021. i 2022. godine, koji je usledio posle izbijanja pandemije virusa korona“.

„U istom periodu udeo delimično regulisanog tržišta (promet nekretnina koje nisu upisane u katastar nepokretnosti) u ukupnoj vrednosti je opao za pet odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali i dalje iznosi 30 odsto od ukupnog prometa u prvom kvartalu. Pored stabilizacije i smirivanja aktivnosti na tržištu nepokretnosti, na početku 2024. godine dolazi do umerenijeg rasta cena stanova na nivou Republike Srbije“, navodi Republički geodetski zavod.

Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1,5 milijardi evra, što je za 2,6 odsto manje u odnosu na isti kvartal prethodne godine.

„Od ukupno 1,5 milijardi evra, 456 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta. Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu 2024. godine iznosio je 29.108 što je za jedan odsto manje nego prošle godine“, stoji u izveštaju.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (834 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovanih vrednosti.

Za kuće je izdvojeno 122,5 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 114,6 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 72,6 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 64,6 miliona evra (četiri odsto od ukupne vrednosti).

 

Još manje kupovina iz kredita

„Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je jedan procentni poen manje nego lane, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 18 odsto)“, navodi RGZ.